Možete li da zamislite život bez mobilnog telefona i Interneta?
Izreku “ko nema u glavi ima u nogama” odavno je zamenila “ko nema u vugla može da gugla”, jer ono što treba da držimo u glavi, ili na spisku u blokčetu ili rokovniku – koji možemo da zaboravimo kod kuće – držimo u podsetnicima u svojim pametnim telefonima, koje nikako ne zaboravljamo, ni kad samo skoknemo do prodavnice.
Stvarno, kad vam se poslednji put desilo da zaboravite mobilni? I kako ste se osećali? Kao da ste zaboravili deo tela. Pretrnuli ste i milion “šta ako” vam je prozujalo kroz glavu, poput najezde skakavaca.
Koliko važnih poziva, poruka i mejlova? Dobro, imate kompjuter tu gde ste, pa ćete panično poslati upozoravajuće poruke svima koje imate na društvenim mrežama, a sa kojima inače dnevno komunicirate. Ali neke poslovne kontakte nemate na mreži… dobro, preživećete nekako, dok ne dođete do svog telefona, produžetka svoje desne ruke i obe hemisfere.
A kad ste poslednji put ostali bez interneta? Dešava se i to. Nestane struja, ili se obavlja neki servis, padne sistem, nešto… Kako ste se osećali? Kao odsečeni od sveta, izopšteni iz zajednice, dezorijentisani? U jednom trenutku ste pomislili “čoveče, šta sad da radim?”. Niste znali šta ćete sa sobom i pokušavali ste bezuspešno da utvrdite šta se desilo i kada ćete ponovo biti onlajn.
Pročitajte i… #ProFemina 2015: Naida Kundurović, Digitalna era menja navike publike i medijskih profesionalaca
Dobro, skoro da nema posla za koji vam nije svakodnevno potreban internet, a ako vaš posao zavisi od mrežne komunikacije i interneta, to znači da ste praktično uvek na poslu i da ga uvek nosite sa sobom, osim ako rešite da se isključite i diskonektujete, kao što vam savetuju svi koji vam govore kako treba da se opustite.
Možete li da zamislite život bez mobilnog i interneta? Ako ne pamtite parče prošlog veka, onda verovatno ne možete. Znate li šta je to dopisivanje, a da pri tom ne mislite na četovanje, SMS i elektronsku poštu?
Nije praktično, ali kad ih samo pogledate i pomirišete, razvučte osmeh. Znate, ljubavna pisma. Dopisivanja sa prijateljicama i sestrama, rođacima iz inostranstva. Svedočanstva o jednom načinu života koji više ne postoji.
Sad kad možete da pošaljete poruku bilo kad i da na Skajpu gledate draga lica osoba sa kojima razgovarate – a to je nešto o čemu ste maštali zajedno sa onima sa kojima ste vodili dugačke razgovore preko fiksnog telefona, posle 21 čas, kad je impuls za međugradske razgovore jeftiniji – sada to skoro uopšte ne stižete da uradite.
Kako je to izgledalo pre? Kako smo se dogovarali za sastanke, okupljanja, izlaske? Unapred. Lično, ili preko telefona. I šta ako neko ne može da se pojavi? Dešavalo se, ali ne češće nego sada.
Kako smo uopšte živeli? Sporije. Opuštenije. A možda i odgovornije. I prirodnije.
[yop_poll id=“103″]