Tema nedelje: Nije kriv selfi, već ljudi koji ih prave

Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“

Kakvo je to vreme došlo kad ja moram da branim selfi, a nikad nijedan nisam napravila? Međutim, dosadilo mi je da u novinama stalno čitam o zavisnosti od selfija, društvenih mreža i svih ostalih “novotarija”. Još će neko pomisliti da su to glavni krivci što, najsažetije rečeno, ljudi nisu bolji.

Ovih dana je bilo gotovo nemoguće ne saznati za selfi Nede Ukraden sa Usnijom Redžepovom na samrti. Sigurno je da nije sam mobilni telefon uradio tu fotografiju, niti je Fejsbuk “ukrao” fotku iz telefona i postavio je na njen profil. Dakle, nije problem u selfiju, jer priča ne bi bila ni za nijansu manje ružna da je reč o klasičnoj fotografiji. Uzgred, ovo me je podsetilo na situaciju, neposredno posle pogibije Tošeta Proeskog. Tada je nekome, ko s ljudskošću nema baš mnogo veze, palo na pamet da kao „tešku ekskluzivu“ tabloidima nudi fotografiju mrtvog Tošeta.

Kad je selfi Nede Ukraden već izazvao toliku pažnju, mogli bi se zvati psiholozi i psihijatri da prokomentarišu mnogo toga… Verujem da nije malo onih koje zanima šta se čoveku desi, pa izgubi saosećajnost? Da li čovek može da vremenom ogrubi ili se neki rađaju bez sposobnosti da osete istinsku tugu zbog tuđe nesreće. Da li empatija, kako starimo, raste ili opada? Da li iko sme da paušalno zaključuje kako su današnje devojke i mladići samoživi i bezosećajni, kad se tako ponaša neko ko je rođen u vremenu bez rialitija i starleta? Uzgred, rialitija nije bilo, starlete se nisu tako zvale, ali je bilo devojaka koje su živele slično njima, samo nije bilo magazina u kojima su mogle da se time hvale.

Kad sam već pomenula one rođene u srećnijim vremenima, na pamet mi je pala izjava Branka Kockice, koja je bila povod za mnoge rasprave: “Ovi što su kao mali gledali ‘Kockicu’ sada su veliki, a među njima ima mnogo đubradi”. Šta tu nije tačno? Đubradi je bilo oduvek, baš kao i beskrajno dobrih duša, a biće tako i kad se o selfijima bude pričalo kao o nečemu na šta su se preci “palili”.

P.S. Ukoliko ste raspoloženi da se pozabavite pitanjima dobra i zla, kao i okolnostima u kojima jedno prelazi u drugo, pogledajte film “Amanet”, koji će već sledeće nedelje biti u bioskopima. Naravno, neću vam prepričavati radnju, već ću vam samo preneti ogovor reditelja Nenada Ćipranića na pitanje šta bi vanzemaljci pomislili o nama, kad bi ogledali njegov film. Nenad je rekao; “Zaključili bi da niko nije skroz dobar, ni skroz loš već da je sve – između.”

Sve moje blogove možete pročitati OVDE.