Ispovest: Nove grudi nisu modni dodatak!
Oktobar se, u ime borbe protiv karcinoma dojke, u celom svetu “boji” u ružičasto, pa smo tim povodom prošle nedelje otvorili i ovaj “dosije” koji ćete na našem portalu moći da pratite i narednih dana (prethodne tekstove pogledajte OVDE). U njemu donosimo savete stručnjaka, ali i priče žena različitih životnih dobi koje otkrivaju zašto je važno voleti svoje grudi baš onakve kakve jesu, negovati ih i redovno kontrolisati. Podsećamo: Iskoristite i vi oktobar i zakažite pregled!
Foto: Guliver/Getty Images
Pokajala sam se što sam uvećala grudi
“Celog života sam maštala o velikim grudima”, poverila nam se Gordana.
“Ko ih nema – zna o čemu pričam. U pubertetu sam bila ravna k’o daska, a ni kasnije nisam stigla dalje od neke mršave dvojčice. U školi su me zadirkivali, bilo me je sramota da se skinem na fizičkom, dok su druge devojke ponosno šetale svoja poprsja, ja sam gurala tupfere od vate u brushalter, ali naravno, to nije bilo – to. Ja sam želela prave i velike grudi. Kada sam napunila osamnaest godina, počela sam da štedim novac za operaciju. Bile su potrebne četiri godine da prikupim dovoljno novca i hrabrosti jer koliko god da čovek nešto želi – nije svejedno otići ’pod nož’. Koliko god to danas predstavljali kao rutinsku operaciju – komplikacije su moguće, počev od loše anestezije, greške hirurga, loše postavljenih silikona…“
Članak se nastavlja posle reklama
„Ja sam imala sjajnog lekara, koji mi je savetovao srednju veličinu silikona, u skladu s mojom visinom, građom, proporcijama, ali ja sam kao i svaka alava dvadesetogodišnjakinja htela još. Htela sam četvorku. Veliku četvroku. Lekar je odbio, i ja sam našla drugog, koji je za dve hiljade evra bio spreman da mi ugradi i fudbalsku loptu.“
„Uglavnom, probudila sam se iz anestezije i kajanje je moglo da počne. Dobila sam velike, ogromne grudi zbog kojih od užasa nisam smela da stanem pred ogledalo. Na mom mršavom telu i premalom strukiću grudi su izgledale, u najamnju ruku, smešno. Koža se istanjila, naborala, sama sam sebi izgledala kao loša karikatura. Umesto da ponosno šetam svoje nove grudi ja sam činila sve samo da ih sakrijem i da moju grešku niko ne vidi. No, teško je bilo ne primetiti je, usledila su pitanja, komentari i nakon nekoliko meseci upala sam u strašnu depresiju. Umesto hirurga, trebao mi je psihijatar. Bilo je potrebno godinu dana da se odlučim na vađenje silikona, dve da prihvatim da ih više nemam, tri da glasno kažem da ih više ne želim.“
Članak se nastavlja posle reklama
„Devojke se danas olako upuštaju u avanturu. Nove grudi nisu modni dodatak, treba dobro razmisliti pre odlaska pod nož. Nije sve u veličini. Naprotiv, nekad je manje – u stvari više.”