Koliko je fitnes važan za dijabetičare i koje vežbe se preporučuju
Umerena aktivnost povećava potrošnju glukoze u krvi i pomaže protiv dijabetesa. Ako dijabetičarima zdravlje i godine dozvoljavaju, trebalo bi svakodnevno da se posvete fizičkoj aktivnosti od 30 do 60 minuta.
Foto: Guliver/Thinkstock
Dijetetičari mogu da se bave sportom, ali rekreativno. Lekari čak i preporučuju bar pola sata fizičke aktivnosti dnevno ili barem tri puta nedeljno. Naravno, vežbanje bi trebalo da bude umereno i do granice koju sami odrede. To može da bude brzo hodanje umerenim tempom, vožnja bicikla, plivanje i redovno penjanje uz stepenice.
Onima koji su skloni dijabetesu ili imaju povećan rizik da obole savetuje se dijeta i povećana fizička aktivnost. Ova kombinacija može sigurno da odloži ako ne i da spreči pojavu dijabetesa, a istraživanja su pokazala da se rizik da obolite od „šećera“ na ovaj način smanjuje za 50 odsto.
Kakve vežbe se preporučuju dijabetičarima pogledajte na sledećim stranama…
Članak se nastavlja posle reklama
Foto: Guliver/Thinkstock
AEROBNE VEŽBE
Šećerna bolest povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja, a aerobne vežbe pozitivno utiču na zdravlje srca – jačaju mišiće i kapacitet disanja, snižavaju krvni pritisak, nivo triglicerida i holesterola. Istovremeno sagorevaju kalorije i masnoće, i tako regulišu nivo glukoze u krvi i utiču na količinu insulina koja je neophodna.
Šetanje je, na primer, laka, nije zahtevna, ali je veoma efikasna aerobna vežba, koju mogu svi da rade. Ali, ne preterujte kako ne bi došlo do naglog pada šećera u krvi. Ovo stanje možete da prepoznate po drhtavici, preznojavanju, osećaju intenzivne gladi, a dodatno mogu da se jave i omaglica i gubitak svesti.
Članak se nastavlja posle reklama
Foto: Guliver/Thinkstock
Članak se nastavlja posle reklama
VEŽBE FLEKSIBILNOSTI
Održavaju zglobove u dobrom stanju, poboljšavaju ravnotežu i opseg pokreta, a smanjuju rizik od ozleda tokom vežbanja i drugih aktivnosti. Istezanje smanjuje stres koji negativno utiče na dijabetes, sagoreva kalorije i popravlja tonus mišića. Najbolje vežbe fleksibilnosti su joga i pilates. Iako trening deluje lako i jednostavno, stručnjaci savetuju da pre početka obavezno zagrejete mišiće.
Inače, upozoravaju stručnjaci, „šećeraši“ ne bi trebalo da se bave sportom ili fizičkom aktivnošću ako je vrednost šećera u krvi iznad 15 milimola na litar i/ili ukoliko se pojavi aceton u mokraći.
Foto: Guliver/Thinkstock
VEŽBE SNAGE
Pomažu u izgradnji mišića, jačaju metabolizam i brže sagorevanje većeg broja kalorija, čak i tokom odmora. Studije pokazuju da dinamične vežbe snage jačaju osetljivost na insulin, i smanjuju nivo glukoze u krvi. Preporučuju se klasične vežbe snage kao što su trbušnjaci, iskoraci i čučnjevi. Mogu da se koriste i tegovi ili elastične trake koje pružaju otpor kada se rastežu.
Treba izbegavati svako, a posebno nekontrolisano iscrpljivanje, kao i aktivnosti u kojima dolazi do velikog gubitka tečnosti. Fizičkom aktivnošću pacijenti koji primaju insulin ne bi trebalo da se bave u vreme najvećeg delovanja insulina, odnosno do četiri sata posle obroka.
Članak se nastavlja posle reklama
Foto: Guliver/Thinkstock
SLATKIŠ UVEK PRI RUCI
Oboleli od dijabetesa koji se bave sportom uvek pri ruci treba da imaju:
– aparat za određivanje šećera u krvi
– glukozne tablete, gel ili neki drugi slatkiš koji će uzeti ako se javi hipoglikemija.