Zašto ne treba da pitate: „Kad će drugo dete?“
Poznajete ženu koja je u braku, ima malo dete i prema vašoj računici vreme joj je za drugo, jer lepše je kada je mala razlika između prvog i drugog deteta. Koliko god da verujete da su ovakvi komentari i pitanja bezazleni i dobronamerni, u stvari nisu jer zalaze u intimu druge osobe i mogu povrediti njena osećanja.
Pitate se iz kojih razloga bi neko poželeo da ima samo jedno dete, smatrate da je to sebična odluka koja uskraćuje dete jedinca za veliku radost, ali to je samo vaš stav i ne mora da znači da svi moraju da ga uvaže. Razlozi za takvu odluku mogu biti finansijski ali i zdravstveni, a možda i pored dobrog materijalnog stanja i medicinski idealnih uslova za začeće, žena ne želi drugo dete. To je njeno pravo i niko ne sme da joj zameri na takvoj odluci. Kao ni ženama koje ne žele decu, koje su svoj život posvetile karijeri ili koje jednostavno ne osećaju da su spremne i sposobne da budu majke. Možda jednog dana promene svoje mišljenje, ali ako nije tako, to treba poštovati.
Možda je muškarac taj koji ne želi drugo dete, moguće je i da bračni par želi da napravi veću razliku između dece, ili pokušavaju kraći ili duži vremenski period da dobiju još jedno dete ali test ne pokazuje željeni rezultat.
Postoji mogućnost i da je, nakon uspešne prve trudnoće i porođaja, žena ostala u drugom stanju ali da je trudnoća zbog komplikacija prekinuta. Ukoliko se spontani pobačaj desio u prvom trimestru trudnoće, verovatno mali krug ljudi zna kroz šta je bračni par prošao. Zamislite koliko je u takvoj situaciji neumesno pitanje: “Kad će drugo dete”?
Spontani pobačaji nisu retki iako je to tema o kojoj se ne priča često. Na četiri oplođene jajne ćelije, održi se jedna trudnoća. Ponekad žene i ne znaju da su trudne a plod se ne održi i trudnoća se prekine. Pobačaji u ranim nedeljama predstavljaju tri četvrtine spontanih prekida trudnoće. Razlozi mogu biti razni, a nakon perioda fizičkog i psihičkog oporavka, nema razloga za brigu da sledeća trudnoća neće biti iznesena do kraja. Ipak, kod nekih je period oporavka duži jer strah i nesigurnost donose neodlučnost. Tada je potrebna jaka volja da se krene ispočetka.
Postoje i oni koji smatraju da su deca jedinci sebični, da kasnije razvijaju socijalne veštine u odnosu na decu koja imaju brata ili sestru, i da su emotivno osetljiviji. Ali, da li je to zaista tako?
Svako dete se individualno razvija i složićete se da poznajete neku decu koja su pričljivija, otvorenija i snalažljivija od drugih a da su još uvek jedinci. Neka deca jednostavno imaju dobre genetske predispozicije, roditelji dosta rade sa njima, posvećuju im pažnju, pričaju o svemu što ih okružuje, čitaju im i radoznali su, što pozitivno utiče na razvoj njihovih socijalnih veština. Takva deca sigurno nisu uskraćena za ljubav, a odluka njihovih roditelja da li žele drugo dete, da li mogu, to je ipak samo njihova porodična intima u koju drugi ljudi ne bi trebalo da zalaze, čak ni onda kada samo žele da ih posavetuju i ubede u svoja uverenja. Bar bi tako trebalo da bude i bilo bi lepo kada bi svi živeli svoj život, ne zalazeći u tuđu privatnost.