Na terapiji: Pazite šta govorite sebi
Ovo će vam možda zvučati neobično, ali mi, ljudi smo jedina živa bića koja putem govora (unutrašnji govor – misli) mogu izazvati sebi probleme, uključujući i probleme sa zdravljem.
Imamo izbor da o nečemu mislimo na više načina i da povodom nečeg možemo da se osećamo na više načina. Obično imamo jedan ili najviše nekoliko tipičnih načina na koje reagujuemo. Neki čak govore:“…od kad znam za sebe tako radim… takav sam… ne mogu da budem neko drugi…“ Oni veruju da ne mogu da budu drugačiji, ma koliko neka određena akcija bila štetna za njih.
Istovremeno, znamo da je čoveku data mogućnost da svesno i slobodno donese odluku kako će odreagovati, što nas razlikuje od životinja. Data nam je mogućnost da pomislimo pre nego što odreagujemo. Možemo da odlučimo i da odložimo reakciju, da odložimo i razmišljanje o tome. Ako reagujemo uvek automatski, po navici, to je isto kao da reagujemo po instiktu. Naviku možemo shvatiti kao vrstu instikta koji je čovek sam stvorio. Kako promeniti ustaljene navike razmišljanja i reagovanja iako znamo da nam štete?
Jedan od načina je da svakodnevnim obraćanjem pažnje na unutrašnji govor, razvijamo svog posmatrača koji nam pomaže da budemo svesni svojih misli i reakcija. Kada postanemo introspektivniji i budniji za svoje misli i reakcije imamo mogućnost i da ih i orjentišemo prema cilju, rešenju, zdravlju i zauzmemo stav koji je u skladu sa realnošću i koristan za nas. Dr David Hamilton kaže: „Na neki način, misli ostavljaju tragove u mozgu kao što mi ostavljamo korake u snegu. Naše misli ostavljaju tragove na naš mozak, a preko njega na naše telo.“
Da, nije lako… ali nije nemoguće… Važno je da ne prestanete da pokušavate jer tek kad postignemo potpunu kontrolu nad sobom sposobni smo da ispoljimo svoju snagu.
Ostale tekstove iz rubrike „Na terapiji“ možete pročitati OVDE.