Na terapiji: Kako da vaša deca postanu zdravi i samouvereni ljudi

by | novembar 12, 2015
Lidija Ćulibrk, urednica magazina "Lepota&Zdravlje", specijalista zdravstvene psihologije

Lidija Ćulibrk, urednica magazina „Lepota&Zdravlje“, specijalista zdravstvene psihologije

Kada se u laboratorijskim uslovima pacovu onemogućava da dobije hranu iz hranilice u kavezu, bez obzira na to šta radi i koliko se „trudi“ da dođe do hrane, kod njega se razvija takozvana naučena bespomoćnost. Naime, on prestaje da se trudi i postaje vremenom ne samo gladan, već i jedan depresivan pacov. Ova teorija depresije je čuvenom psihologu Seligmanu donela veliku popularnost ali je on kasnije, eksperimentišući na životinjama i ljudima, došao do zaključka da poneki primerci nisu podložni naučenoj bespomoćnosti i ostaju imuni. To se uglavnom odnosi na jedinke koje su u ranom periodu već naučile da njihov trud i angažman donose rezultate i posle se ne daju zbuniti.

Zato pazite kako odgajate decu. Ne dozvolite da razviju bespomoćnost već se potrudite da kod njih razvijete osećaj lične moći i stav da od njihovih akcija i njihovog ponašanja zavisi kakav će im život biti. Posle im neće moći nauditi nijedan profesor, šef ili partner kome će eventualno biti u interesu da pokoleba njihovo samopuzdanje. Kad jednom, u njihovom ranom detinjstvu, to obavite, posle će biti mirni i zbrinuti za ceo život.

Tako vaspitana deca kad odrastu ponašaće se na način koji je karakterističan za vedre i srećne ljude. Za negativne događaje u svom životu, recimo razvod, će misliti sledeće: nisam imao uspeha sa ovim partnerom, ali ne znači da nikada u životu neću imati sreće u partnerskim odnosima, a za to što nisam uspeo sada nisam kriv ja, već niz faktora i okolnosti. Depresivna osoba će misliti sledeće: ja sam luzer, nijedna osoba ne može da me voli, nikada neću ostvariti dobar partnerski odnos i sam sam kriv što je sve ispalo tako loše. Vidite razliku?

Zato pomislite da će vaši mališani, sada možda sa problemima kao što su stidljivost, napadi besa ili poteškoće u učenju, za koje kažete „proći će“, postati odrasli ljudi sa velikim i pravim problemima. I mnogo manjim šansama da ih lako reše od šansi koje vi imate sada da sve to predupredite. Setite se sirotih pacova, i ponašajte se prema svom detetu tako što ćete mu omogućiti da, bar u većini situacija, reaguje adekvatno okolnostima i pokazati mu da shvati da njegovo ponašanje donosi posledice koje su za njega korisne.

Članak se nastavlja posle reklama

Ostale tekstove iz rubrike „Na terapiji“ možete pročitati OVDE.

Tagovi: