Duda Alapača: Sad mogu da se slikam

Autorka teksta: Duda Alapača

– Ušla sam u njenu sobu i kad me šlog nije strefio, rekla je Gaga i uzdahnula. Znam ja i da su to lude godine i da ne želi da joj majka stoji nad glavom i drži pridike, ali ono… ono je strašno, Dudo. Prvo sam joj govorila ‘tvoje je samo da učiš, ništa ne moraš da pipneš po kući, samo ti meni budi dobra u školi’. I eto ti sad – nit’ šta uči, nit’ štagod pipa!
– Ok, ne drami, tinejdžeri baš i nisu poznati po urednosti.

– O, dušo moja, nisi ti to videla, daleko je to od urednosti. Ako ti kažem da nisam imala nogom gde da stanem – stvarno mislim da nisam imala nogom gde da stanem. Stvari posvuda, gde se skine tu i ostavi, sveske, knjige, kesa za fizičko, kesa za likovno, dukserice… Užas jedan! Ma pogledaj samo – reče i uhvati se za mobilni – slikala sam. Da me čovek pita zašto sam slikala, ne znam, ali stvarno sam slikala. Valjda da imam dokaz, da joj pokažem kad jednog dana njoj njeno dete bude radilo ovo što ona radi meni.
– Ajde, ajde, kao da smo mi bile mnogo bolje…
– Ama, Dubravka, nisam bila cvećka, al’ nisam ni spavala s patikama pored kreveta! Vidi ovo, molim te, tri sam para čarapa našla iza kreveta. I još tri bez para.
– I slikala si čarape…?
– Slikala sam čarape. Svih devet komada. Kad završim u ludnici, da imam čime da se falim.
– A, izvini, šta očekuješ od nje…? Da bude pedantna, da ti sprema po kući, da kuva, prostire veš…. Pusti dete, oladi malo. Mislim, kad će ako neće sad?
– Ja sam, bre, imala peticu iz domaćinstva… – reče i uzdahnu.
– Eeeee, živote, varalico… I šta ćemo sad s tom peticom,a?

Eto, kako se to sve namesti. Pedantne majke dobiju aljkavu decu. Jednu Gagu, koja je, cenim, rođena s magičnom krpom u ruci, i Gagu koja je alergična na prašinu, bukvalno, i Gagu koja ne ume da legne dok ne oriba slavine u kupatilu, i Gagu koja nijednu šerpu ni tiganj nije ostavila za „posle ću“, zapadne mladunče koje spava s patikama pored glave.

– Da je dečak, pa ajde de, od njih čovek nekako ne očekuje da blistaju, ali ona – ŽENSKO! Ne znam samo kako planira sutra da nađe dečka i da se uda.
– Ih… ne mora da znači, promeniće se, proći će to. Uostalom, udale su se i gore, pa šta?
– Znaaaaam, Dudo, ali nas su majke nečemu naučile, a čemu ja nju da naučim kad se ne da ni povesti, ni poterati? Pet godina trubim da, kad jede, skloni mrve iza sebe i čak ni to nisam uspela!

Ok, znači mrve su problem. Čarape su problem. Patike su problem… sigurna sam da joj se „loše piše“, takva deca nikad ne završe dobro. Ne dao nam bog što nam majke misle… Majke – ti nepresušni izvori strepnje, crnih slutnji i briga.

Moja je prala veš na ruke, da prištedi mašinu, dok je jednom nije preseklo u leđima, cedila žena čaršave „na ruke“, dva smo je sata vadili iz kade. Lujka, ja kad ti kažem. A sve to povukla na babu. Ta se brinula da me u petom razredu nauči da spremam kuću. I to ne onako, kako bilo, nego sve po pe-esu, kako ona – tako ja. Zato i dan danas češljam rese na tepihu. Hvala ti, majko, do neba ti hvala! Ne vidim da su one „nesposobne“ što su igrale lastiš dok sam se ja akala s briskanjem escajga mnogo gore prošle. Kad im je zatrebalo – naučile su. I da kuvaju i da peglaju i kore za pitu da razvlače, ko u buregdžinici da su se rodile – sve. A ja? Briskam do dana današnjeg. Bravo ja!

Zato, Gago, ne smaraj, svega ti. Pusti dete na miru. Neka se zeza još malo. Neka uživa. Neka čita knjige, neka ide u bioskope, sluša muziku. Neće kuća pobeći. Jednom kad uđeš u mašinu – ušla si. Nemoj da joj se ogade i ringla i pegla i sve. Polako, kad poraste – sve će to samo doći na svoje. Kad upozna nekog dečka pa ga pozove kući, sigurno mu neće servirati patike pored kreveta. Videćeš, pazi šta sam ti rekla. Nije sve u pedanteriji, je l’ tako? Bogu hvala, ova moja to časkom sredi. Bebo? Šta sam ja rekla za ove igračke? Gago, e, dođi, molim te ovo da vidiš. Dođi, kad te molim… Evo… vidi – nogom nemaš gde da staneš… Šta je ovo? Kesa za likovno? A ovo? Oprema za fizičko… Pa, da, znala sam! Evo, čarapa! Dva, četiri, šest…devet! Daj taj telefon! E, tako. Sad i ja mogu da se slikam.

Pišite Dudi na [email protected]!