Svako može biti žrtva: Žene u Srbiji nedovoljno zaštićene

Danas se širom sveta obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Ovaj dan, koji se u svetu obeležava narandžastom bojom, ujedno je i dan kojim počinje 16 dana aktivizma – globalna, svetska kampanja koju obeležava 1.700 organizacija u preko 100 država sveta, a koja se završava 10. decembra, Danom ljudskih prava.

Foto: Guliver/Thinkstock

U svetu je na svakih 10 minuta jedna žena izložena fizičkom zlostavljanju od strane muškarca, dok mnogo veći broj svakodnevno trpi psihičko zlostavljanje. U Srbiji je tokom ove godine, do novembra, kao posledica nasilja život izgubilo 33 žene i tri bebe, što je mnogo više nego prošle godine, kada je tokom cele godine ubijeno ukupno 26 žena.
– Prema podacima iz 2014. godine policiji je prijavljeno više od 6.000 slučajeva nasilja, nešto više od polovine (3.642) je prosleđeno tužilaštvu, a od tog broja je za krivično delo nasilja u porodici osuđeno tek 1.712 osoba, ali je samo u trećini tih slučajeva određena zatvorska kazna (njih 634). Ako znamo da je policija dobila 6.000 prijava, možemo pretpostaviti da je taj broj i veći, jer se žene ne odlučuju uvek na to da prijave nasilje. Podaci istraživanja (Secons i Uprava za rodnu ravnopravnost, 2010) ukazuju da je tek 10% žena koje su doživele nasilje, odlučilo i da ga prijavi nekoj od institucija, što ukazuje i na nepoverenje u odnosu na mogućnost zaštite, – kaže Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra.

U Srbiji u okviru Mreže Žene protiv nasilja deluje 27 ženskih nevladinih organizacija koje putem SOS telefona, ali i na druge načine pružaju podršku ženama koje preživljavaju muško nasilje.
– Godišnje ovi telefoni zazvone preko 10.000 puta. Međutim, iako se Srbija, kao potpisnica Konvencije Saveta Evrope za sprečavanje nasilja u porodici, obavezala da će uvesti jedinstveni besplatni SOS telefon na teritoriji cele države, dostupan 24 časa, na kome će podršku pružati specijalizovano obučene stručnjakinje, to do sada, nije uradila – objašnjava Vedrana i ističe: – Mi na tome insistiramo, zato što je to obaveza koju je na sebe preuzela Srbija potpisivanjem ove međunarodne konvencije i zato što su SOS telefoni ženskih organizacija često prvi i jedini kojima se žene koje preživljavaju muško nasilje obrate.

Koji su oblici nasilja, a ko su nasilnici
Najčešći oblici muškog nasilja prema ženama su psihološko, fizičko, seksualno i ekonomsko nasilje. Pravila nema, ali slobodno možemo reći da je najčešće prisutno psihološko nasilje koje se javlja kao pratilac i pokazatelj drugih oblika nasilja. Međutim, teško je definisati šta odlikuje žrtvu, a šta počinioca nasilja, jer pogrešno predstavljanje žena koje mogu biti žrtve muškog nasilja može dovesti do toga da se jednoj kategoriji žena ne veruje i samim tim ne pruža adekvatna zaštita od nasilja, a nasilnici prođu nekažnjeno.
– Mediji su skloni tome da u najvećem broju slučajeva predstavljaju žene žrtve nasilja sa vidiljivim povredama, uglavnom na licu, te se na taj način potpuno gube iz vida drugi oblici nasilja kao što su psihološko, seksualno i ekonomsko, koji su jednako štetni tipovi nasilja. Dugogodišnje iskustvo rada sa ženama koje preživljavaju nasilje pokazalo je da svaka žena može biti žrtva nasilja, i svaki muškarac može biti nasilnik nezavisno od obrazovanja, ekonomskog ili bilo kog drugog statusa – naglašava Vedrana Lacmanović.

Zašto žene trpe nasilje
Razlozi zbog kojih žene ostaju kraj nasilnika i ne traže pomoć i ne napuštaju svoj porodični dom su brojni.
– To nikada nije jedan razlog, već više uzroka koji su međusobno povezani, a najčešće se to dešava zato što se žena boji nasilnika, jer nema gde da ode i niko joj ne pruža podršku, kao i zbog uticaja ljudi iz njene okoline koji joj, neretko, ne veruju da trpi nasilje ili traže krivicu u njoj, pa vremenom i sama počinje da veruje da je „zaslužila“ nasilje koje trpi. – kaže naša sagovornica i dodaje da žene trpe nasilje i jer veoma često nemaju dovoljno novca ili nisu uopšte zaposlene, ali i zbog stida šta će ljudi misliti o njoj, te i straha da će im partner oduzeti decu. Takođe, u pojedinim situacijama, žene su emotivno vezane za nasilnika, veruju da će se stvari promeniti na bolje ili da ona može da mu pomogne da se promeni i postane bolji čovek. – Veliki problem predstavlja i činjenica da žene ne poznaju sopstvena prava, kao i zakonske procedure koje predugo traju, – naglašava Vedrana.

Kako reagovati i pomoći žrtvama nasilja
Širom sveta, naročito na Balkanu, veliki problem predstavlja i patrijarhalno vaspitanje koje često kao posledicu ima činjenicu da muškarci koji su naučeni da dominiraju u porodici, ponekad ili često to rade nasilno.
– Patrijarhalni sistem daje muškarcima moć, a nasilje nad ženama je način da oni tu moć održe i ono je uvek svesno izabrano ponašanje što se jasno može videti po tome da se nasilnici kontrolišu u gradskom prevozu, u restoranu, na poslu, u svim drugim odnosima, a jedino su kod kuće prema ženi nasilni – objašnjava Vedrana koja ističe da je veoma važno pružiti podršku ženama koje su žrtve nasilja.
– Ako sumnjate da neko vama blizak trpi nasilje treba da toj ženi pružite podršku i date joj do znanja da ste joj na raspolaganju ako želi sa nekim da porazgovara o tome kako se oseća. Važno je da pokažemo ženi da smo za nju zabrinuti i spremni da je saslušamo pažljivo i bez optuživanja i procenjivanja. Uvek je važno da joj kažete da ona nije kriva za nasilno ponašanje svog partnera. Pomozite joj da dobije prave informacije o pomoći. Uputite je u to da je nasilje krivično delo zakonom kažnjivo, da postoje mere koje se mogu preduzeti radi zaštite. Takođe, važno je da osobi date do znanja da ste tu za nju tokom trajanja postupka, ako to bude želela – kaže Vedrana, ali naglašava da je neophodno da ženu koja trpi nasilje pustite da sama odluči da želi da napusti nasilnika ili da zatraži pomoć: – Ne treba joj sa strane sugerisati niti joj nametati sopstvene stavove. Ne treba davati savete, niti se upuštati u vrednosne ocene njenih ili postupaka njenog partnera. Iako često mislimo da možemo da pomognemo ženama koje trpe nasilje treba znati da postoji posebna obuka za razgovor sa njima i da adekvatnu podršku ne može bilo ko da pruži.

Kako ustanoviti znake zlostavljanja i koje su posledice
Nakon što žena prijavi nasilje, pre svega je veoma važan medicinski pregled, kako bi se sanirale eventualne moguće povrede, ukoliko je nasilje bilo fizičko, kao i da bi se te povrede dokumentovale, što je neophodan dokaz na suđenju ako žena odluči da nasilnika pravno tereti.
– Zdravstveni radnici imaju jasna uputstva o tome da prepoznaju povrede nastale kao posledica nasilja u porodici, definisana posebnim protokolom za postupanje zdravstvenih institucija u situacijama nasilja prema ženama. Praksa pokazuje, kao i naša istraživanja, da se ovi protokoli često ne poštuju i da lekari nekad na prepoznaju povrede nastale na ovaj način. Lekari sa kojima Autonomni ženski centar sarađuje na edukaciji zdravstvenih radnika kažu da žene koje su žrtve nasilja istovremeno, uglavnom, i pate od depresije, nesanice, anksioznosti. Vrlo često gube apetit ili, s druge strane, traže utehu u hrani pa je posledica gojaznost. Često su prisiljene na polne odnose, grube i bez zaštite, pa se tako događaju i neželjene trudnoće i abortusi – objašnjava Vedrana.

Koliko traje oporavak nakon prijave nasilja
Koliko dugo će trajati oporavak zavisi od same žene i sticaja okolnosti. Što ima više podrške, pre svega države koja se ogleda kroz adekvatnu reakciju državnih organa, ali i u zajednici, to je mogućnost oporavka veća.
– Koliko će se brzo zlostavljana žena oporaviti zavisi od toga koliko dugo traje sudski proces (ako je podneta krivična prijava), koliko brzo ona uspe da reši ekonomske probleme, nađe smeštaj, posao, izvore prihoda… To su vrlo važni elementi koji utiču na njen povratak u život, a na koji ne utiče samo ona. Naše kolege iz zdravstvenih ustanova kažu kako se od žena koje trpe nasilje često očekuje nemoguće, odnosno očekuje se da imaju snage da pobede nasilnika iako i sama država pokazuje svoju nemoć u tome – zaključuje Vedrana Lacmanović.

Šta je Srbija obavezna, a nije do sada uradila?
Srbija je pre dve godine ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o suzbijanju nasilja prema ženama i obavezala se da će svoje zakone uskladiti sa ovim dokumentom i tako omogućiti bolju zaštitu žena i adekvatnije sankcionisanje nasilnika. Međutim, kako naša sagovornica objašnjava, iako ima obavezu da to uradi, Srbija još uvek nije: uvela hitne mere zaštite od nasilnika, ustanovila besplatni SOS telefon na teritoriji cele zemlje, otvorila krizne centre za pomoć žrtvama nasilja, definisala način funkcionisanja besplatne pravne pomoći za žrtve nasilja.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležava se u znak sećanja na sestre Mirabel iz Dominikanske republike, koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo. Patria, Minerva, Maria Teresa i Dede Mirabel bile su političke aktivistkinje i simbol otpora prema diktatorskom režimu tadašnjeg vladara Trujilla. Delovale su pod imenom imenom „Las Mariposas“ (Leptiri), a zbog svoje borbe za demokratiju i revolucionarnioh aktivnosti, hapšene su nekoliko puta, zajedno sa svojim muževima. Na današnji dan, 25. novembra 1960. godine, na putu ka muškom zatvoru, gde su isle u posetu svojim muževima, tajna policija diktatora Trujilla likvidirala je ove hrabre sestre. Ovo stravično nedelo izazvalo je šok i bes među narodom, što je dovelo do stvaranja i jačanja pokreta protiv Trujillovog diktatorskog režima, a na njega je naredne godine, 30. maja, izvršen atentat. Ujedninjene Nacije su 1999. godine, rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.