ALERGOLOG za sajt: Pazite se, stiže AMBROZIJA!

Traži se! Naoružana i iritirajuća! Ovakva upozorenja sa fotografijom jedne biljne vrste, svojevrsne poternice kao u filmovima, mogu se naći širom Amerike u sezoni njenog uništavanja.
Reč je o ambroziji (lat. Ambrosia artemisiofolia), rodu invazivnih korova, jednoj od najpoznatijih i najopasnijih alergenih biljaka na svetu, zbog koje mnogi sa strahom očekuju sredinu jula kada počinje da cveta.

Počinje rat protiv ambrozije
Polenova zrna izazivju alergijske reakcije (bronhitis, konjuktivitis, dermatitis, polensku kijavicu…) kod više od 20% populacije (svaka peta osoba), a od 24 biljne vrste koje se na našem području mere kao alergene, ambrozija ima najviša neželjenih svojstva. Brojni su načini na koje se ljudi bore protiv ovog korova, a najjednostavniji je mehaničko uklanjanje. Cela biljka se s korenom isčupa iz zemlje, pri čemu treba nositi rukavice da se koža na rukama ne bi oštetila. U slučaju kada je ima na većim površinama preporučuje se nisko košenje pre cvetanja, ili tretiranje određenim pesticidima. Mnoge zemlje i stimulišu borbu protiv nje.
U Mađarskoj se, recimo, za određeni broj isčupanih biljka dobija nagrada, dok u Kanadi postoji zakonska obaveza iskorenjivanja ambrozije u dvorištima. Poštari obaveštavaju gradsku policiju u kojim dvorištima raste ambrozija, a kazne za vlasnike takvih bašti su vrlo visoke. Ovih dana su građani Novog Beograda u svojim poštanskim sandučićima dobili poziv da se priključe borbi protiv ovog korova (rad se plaća), a ako primete isti mogu ga prijaviti na priloženi telefon.

Svrab, peckanje, kijanje
U polenu ambrozije su pronađena 52 jedinjenja koja su alergogena od kojih je šest posebno opasnih. Alergijska reakcija se prvenstveno javlja na gornjim disajnim putevima. Tipični simptomi su svrab, peckanje i suzenje očiju, udruženo sa kijanjem, obilnom sekrecijom iz nosa, praćeno otežanim disanjem, smanjenim čulom mirisa i iritirajućim svrabom nosa. U nekim situacijama alergija može preći u asmatične napade. Ambrozija ne izaziva samo reakcije kod ljudi, već i kod životinja.

Bespomoćni protiv alergije
Stručno mišljenje na ovu temu potražili smo od dr. Vojislava Đurića, alergologa sa Klinike za alergologiju i imunologiju pri KC Srbije, koji za naš portal kaže:
„Kad je u pitanju alergija na ambroziju kijanje, kašljanje i curenje iz nosa javljaju se krajem leta. Pacijentima koji nam se obraćaju s ovim simptomima rade se kožne probe na polen ambrozije i ako je potrebno daju odgovarajući lekovi (antihistaminici). U slučaju da lekovi nisu dovoljno delotvorni, takve osobe pokušavamo da desenzibilišemo, odnosno daju se izvesne doze polena koji se prima potkožno ili pod jezik. Nemamo sistematske podatke o broju obolelih, odn. isljučivo pratimo pacijente koji se jave na našu kliniku“, kaže doktor Đurić.
Na pitanje kako možemo da sprečimo pojavu alergija doktor nastavlja:„Apsolutno ne možete da sprečite tako nešto. Samo je pitanje koliko ste senzitivni na njen polen. Postoje faktori koji doprinose pojavi alergija, a to su pušenje, zagađenost vazduha i ishrana i u razvijenim zemljama se beleži porast alrgija. Ambrozija je uvezena pre sto godina i vrše se pokušaji da se uništi mehanički. Međutim, puno je vrsta polena na koje su ljudi alergični, npr. polen breze, što ne znači da radi toga treba da posečete sve breze“.

Klopke za polen
Koncentracija alergenih polena u vazduhu u Evropi se meri više od 20 godina uređajima tzv. „klopkama“ za polen. Jedno merno mesto pokriva teritoriju od 30 do 50 km u prečniku u zavisnosti od orografije terena. U Srbiji se nivo polena prati od 2002. godine, a „klopke“ su instalirane u Beogradu (dva merna mesta), Novom Sadu, Subotici, Vrbasu, Požarevcu, Čačku, Kruševcu i Kragujevcu. Merenje vrši Agencija za zaštitu životne sredine, a podaci se objavljuju na njihovom sajtu www.sepa.sr.gov.yu.

Mala, ali korisna pomoć

• Kad je koncentracija polena u vazduhu velika, prva mera je izbegavanje alergena.
• Ne izlazite iz kuće u toku prepodneva, tada je koncentarcija najveća
• Držite zatvorene prozora od stana ili automobila
• Ako je vetrovito ostanite kod kuće (čestice polena lako se prenose vetrom)

• Tuširajte se i perite kosu svako veče, ali i često perite ruke
• Ne sušite veš u dvorištu i na terasi
• Sportskim aktivnostima u prirodi bavite se posle kiše kada je koncentracija najmanja
• Ukoliko ste skloni alergijama kosultujte se sa svojim lekarom radi eventualne preventivne terapije pre početka cvetanja ambrozije. Čak da vi ili vaši ukućani ne bolujete od ovog ili nekog drugog oblika alergije, obratite pažnju na pojavljivanje ove biljke u vašoj okolini. Pokušajte da je uklonite sami ili uz pomoć službi koje se time bave, jer tako možda pomažete i sebi. Nikada ne možete biti sigurni da ta biljka sutra i kod vas neće izazvati neprijatne simptome.

                             -Njeno gušiteljstvo ambrozija –                           

Ambrozija je jednogodišnja biljka
uspravne i razgranate stabljike koja izraste do 1.5 metara   visine.
Stabljika je posuta grubim dlačicama, listovi su jajastog oblika,
takođe posuti dlačicama, i vrlo nazubljeni. Cvetovi su skupljeni u žute
grozdove na vrhu stabljike. Biljka najviše voli napužtena staništa,
poput železničkih pruga, puteva i nedovoljno obrađenog zemljišta. Često
raste i kao korov na zasadima suncokreta, šećerne repe, kukuruza i
krompira. U prirodi je niko ne jede zbog gorkog ukusa.
Niče u
aprilu, a cveta od jula do oktobra. Biljka proizvodi polen u velikim
količinama (zrela biljka stvara i do osam miliona polenovih zrna), a
oprašuje se vetrom, što je jedna od karakteristika alergogenih biljaka.
Ambrozija je poreklom iz Sevrne Amerike, a u Evropu je stigla kao slepi
putnik sa trgovačkim brodovima sredinom 19.veka. Kod nas je prvi put
primećena u Sremskim Karlovcima 1953.godine, odakle se vrlo agresivno
širila po celoj Vojvodini i dalje ka jugu.

Tekst: Nataša Lazović