Hipotermija spasava život?

Najnovija istraživanja sa univerziteta u Pitsburgu pokazala su da hipotermija može da spasi pacijenta koji obilno krvari i spreči oštećenje mozga. Najvažnija činjenica metode „hitnog očuvanja i prevencije“ jeste dobijanje na vremenu za hiruršku intervenciju.

Smrzavanje pacijenata koji krvare na smrt može sprečiti oštećenje mozga i doneti hirurzima dovoljno važnog vremena kako bi obavili operaciju.

Naučnici sa univerziteta u Pitsburgu kažu da snižavanje temperature pacijenta na 10 stepeni Celzijusovih i hipotermija mogu da budu veoma efektivne metode spasavanja života, jer se time zaustavlja oticanje krvi i onemogućuje njeno zgrušavanje.

Ovakav neobičan medicinski postupak prvo je primenjen na svinje i pse i pokazao se jako uspešnim, a doktori se sada pripremaju da ga primene i na čoveka.

Pacijenti koji imaju ozbiljne povrede od metka ili uboda nožem, krvare veoma brzo i često umru pre nego što doktori uspeju da izvrše bilo kakvu intervenciju.

Vođa istraživačkog tima doktor Semjuel Tišerman kaže da je najvažnije kod nove metode to što zapravo pruža dovoljno vremena da hirurzi mogu da izvrše operaciju i spasu život pacijentu.

„Smatramo da je hipotermija trenutno najbolje rešenje za spasavanje pacijenata koji su životno ugroženi zbog obilnog krvarenja“, istakao je Tišerman.

Nova tehnika se takođe naziva i „hitno očuvanje i prevencija“ (HOP).

Tokom HOP procedure, pumpa je zakačena na sve velike krvne sudove oko srca, koji zamenjuju toplu krv sa slanim rastvorom, što dovodi do toga da se telo hladi za dva stepena Celzijusovih u minuti čineći da se tkiva postepeno umrtve.

Aparati za održavanje života tada mogu da se isključe, što omogućuje hirurzima da operišu do 60 minuta, nakon čega doktori greju i oživljavaju pacijenta.

Testiranje koje je osmislilo Ministarstvo odbrane SAD-a, treba da počne sledeće godine, ali pre toga doktor Tišerman mora da reši pravna pitanja.

Naime, da bi se HOP procedura testirala na ljudima, svaki dobrovoljac bi morao da prođe edukaciju koja podrazumeva objašnjavanje postojećih rizika, kao što je na primer dugotrajno oštećenje mozga, i da na kraju edukacije da svoj pristanak.

U medicini je hipotermija već našla svoju primenu, jer ona usporava metabolizam mozga i drugih organa, što znači da oni mogu da opstanu bez kiseonika duže vreme.