Na terapiji: Nove odluke u novoj godini

Autorka: Olivera Stojšić, psiholog i joga instruktor

www.bodyandmind-institut.com/

Iako se mnogo puta desilo da ostanete bez novogodišnjih rezolucija ili da ih donesete i ne ispoštujete, pokušajte upravo sada, na pragu 2016. godine, da izaberete odluke koje će nastupajuću godinu učiniti lepšom i srećnijom.

1. Promenite uverenja koja vas ograničavaju i usredsredite se na svoje snage

Često smo samokritični i primećujemo samo svoje slabosti, kao da postoji prirodna tedencija da sebe omalovažavamo. Većina negativnih mišljenja koje imamo o sebi nemaju nikakvog osnova u stvarnosti. Mi nismo sebični, okrutni, glupi, loši, bezvredni, lenji… (sigurna sam da na ovu listu možete dodati još neke omiljene epitete). Stavove o sebi stičemo još od malih nogu, kada smo doslovno verovali svemu što čujemo. Npr. ako vam je dok ste bili mali rečeno da ste glupi, vi u to možda i sada verujete. Možda ste, u stvari, veoma pametni ali duboko ćete verovati da ste glupi. Ova uverenje će uticati na ceo vaš život. Uvek ćete sumnjati u svoje sposobnosti sve dok ne promenite svoje uverenje. Promenom načina mišljenja možete da prevaziđete strahove i zamenite ga hrabrošću, da se oslobodite depresije i razvijete zdrav optimizam kao i da od emocionalno nestabilne osobe koja se ponaša impulsivno postanete emocionalno stabilna osoba koja lako podnosi životne teškoće. Potrebno je da prvo uhvatite i postanete svesni dijaloga koji vodite sa sobom. Koliko je on koristan? Zatim da razvijate i vežbate samopomažući način razmišljanja.

2. Preuzmite odgovornost za svoje emocije, ponašanja i postupke

Ne uznemiravaju vas stvari same po sebi već način na koji ih posmatrate. Osećamo ono što mislimo. Kada shvatite da od vas zavisi kako ćete reagovati u stresnoj situaciji, onda možete da kreirate koristan način razmišljanja. Mišljenje je tačka u kojoj možete da birate kako ćete se osećati. Važno je razlikovati zdrave od nezdravih emocija, prepoznavati iskrivljeno i štetno mišljenje i zameniti štetne obrasce onim obrascima mišljenja koji više odgovaraju stvarnosti, koji su za vas korisniji i i koji utiču na formiranje zdravih emocija.

3. Gledajte napred, a ne nazad

Sigurno su vam poznate misli: „da to nisam uradila“, „trebalo je da se ponašam drugačije“, „žalim što sam to uradila“. Možete da gledate unazad i žalite zbog onog što ste uradili ali prošlost ne možete da promenite. Prestanite da krivite sebe, oprostite sebi i rešite se prošlosti. Prihvatite da vam je to iskustvo trebalo da biste nešto naučili. Upamtite da ste dali sve od sebe u datom trenutku i sada gledajte napred ka pozitivnoj budućnosti.

4. Kažite ono što mislite

Ljudi često govore kako je njihov najveći problem to što nikad ne dobiju ono što žele. Možete da dobijete ono što želite jedino ako tražite to što želite. Često ne tražimo ono što želimo zato što ne kažemo ono što mislimo. Počnite da govorite ono što zaista mislite i tražite ono što želite. Vaš osećaj samopouzdanja će se pojačati i imaćete veće šanse da dobijete ono što želite.

5. Zamenite reč „problem“ rečju „izazov“

Kada se nađete u problematičnoj situaciji, pokušajte o njoj da razmišljate kao o izazovu a ne problemu. Umesto da kažete: „Imam problem!“, recite: „Kako da pristupim ovom izazovu?“. Videćete koliko reči koje koristimo mogu uticati na to kako da sagledavamo situaciju. „Problemi“ postaju izazovi i prilike za vaš rast, razvoj i povećavaju vašu snagu koju koristite za menjanje stvarnosti.

6. Napište svoj plan rada

Kakvi god da su vam ciljevi, možete ih približiti sebi ako ih zapišete. Kada se ispovedimo papiru doživećemo sebe mnogo ozbiljnije. Izaberite kratkoročan cilj, opišite kako planirate da ga ostvarite i zatim aktivirajte plan. Aktivno planiranje će vam pokazati kako zaista stvarate sopstvenu realnost.

7. Potražite nova iskustva i izađite iz zone komfora

Zona komfora je „komforna“ zbog toga što nam za naviknuta ponašanja treba daleko manje truda, intelektualnog ulaganja, upornosti. Ako se prepustimo zonama komfora i utonemo u dnevne rutine života, komuniciranja, razmišljanja, odnosa prema svetu, život može da se pretvori u besciljno životarenje. Uradite nešto novo, počnite da učite novi jezik, upišite časove slikanja, plesa. Mogućnosti su neiscrpne. Potreba za učenjem i sticanjem novih veština podstiče motivaciju, radoznalost i život postaje izazovna avantura.

8. Istrajte na putu uspeha

Istrajnost je samodisciplina na delu. Kada god istrajavate suočeni s teškoćama i razočarenjima, pojačavate naviku da budete istrajni. Postajete jači i odlučniji, produbljujete nivo svoje samodiscipline i snage.

9. Budite uvek najbolji što možete biti

Često smo u situaciji da se s nekim u nečemu takmičimo. Još Aristotel je konstatovao da je najveća vrednost u svakom čoveku njegova mogućnost i sposobnost da bude bolji od prethodnog sebe. Ako sebi postavite za jedan od životnih ciljeva da budete najbolji što možete biti, i pritom stvorite naviku da sebe uvek pitate da li je to što radite i kako radite stvarno najbolje što možete, otvoriće se širom vrata stalnog napredovanja. Biti bolji od drugih je kratkoročna motivacija. Biti bolji od prethodnog sebe je životni cilj i stalni generator entuzijazma i motivisanosti.

10. Družite se sa uspešnim ljudima

Da li se divite svojim prijateljima i kolegama ili se poistovećujete sa žrtvama? Mnogo ljudi sa niskim samopouzdanjem oseća se ugroženo u društvu ljudi koji su uspešni, te tako odlučuju da provode vreme sa onima koji su čak i u težoj situaciji od njih samih. Potražite ljude koji su ispred vas, koji su uspeli u onome što vi želite da postignete. Šta god da želite da poboljšate – svoje odnose, karijeru, lični razvoj, roditeljstvo – potražite ljude koji su uspeli i učite od njih. Uspeh privlači uspeh, kao što negativnost privlači još više negativnosti. Družite se sa ljudima kojima se divite i osetićete se nadahnuti da i sami uspete.