Polako treba – piti, jesti i disati, a brzo šetati

Žene koje vrlo brzo jedu imaju dvostruko veće šanse da budu gojazne, otkriva studija Instituta  Novi Zeland. Muškarci koji jedu brzo imaju 84 posto veći rizik od gojaznosti, potvrdila je studija Instituta Osaka sprovedena na 1000 muškaraca. Brzo jedenje „poništava“ metabolizam i centar u mozgu koji dojavljuje telu da je ono sito, a živci šalju mozgu signale da se želudac širi i potrebno mu je još hrane. U isto vreme hormon gremlin, koji se proizvodi u želucu dok smo gladni, šalje poruku mozgu da smo siti tek oko 20 minuta nakon početka jela, objašnjavaju naučnici.

– Većina ljudi naviku brzog jedenje stekli su u detinjstvu i prenesu ih u odraslu dob – objasnio je Ian Mekdonald, profesor fiziologije na Institutu Notingam.

„Trpanje“ hrane takođe povećava rizik od želučanog refluksa, otkrili su naučnici Instituta Južna Karolina. On se najčešće javlja kod onih koji prosečni obrok pojedu u pet minuta, dok je drugima za to potrebno oko pola sata. Do toga dolazi jer je probavni trakt prekrcan hranom, zbog čega se izlučuje prevelika količina želudačne kiseline. Onima koji brzo jedu lekari predlažu da nekoliko puta za vreme jela ustanu, kako bi na taj način proverili koliko su siti.

Prebrzo disanje

Zdrav, odrastao čovek u minuti udahne od 10 do 14 puta, ali neki ljudi udahnu i preko 20 puta u minuti. Prebrzo i preplitko disanje može proizvesti osećaj nedostatka vazduha, izazvati ubrzan rad srca, umor i lošu koncentraciju, kažu naučnici.

Ti simptomi su često i znak da dišemo kroz usta umesto da dublje dišemo kroz nos. To rezultira povećanjem visine ugljen dioksida u krvi, zbog čega ne dolazi dovoljno kiseonika do organa i mišića.

– Brzo disanje je loša navika često povezana sa stresnim situacijama, bola u leđima ili vratu, emocionalnom traumom ili operacijom – kaže Stefan Spiro, profesor na Univerzitetu u Londonu.

Ali, brzo disanje može da krije  i neke ozbiljnije bolesti, poput upale pluća i drugih bolesti, a ako osetite nadražaj na kašalj, grebanje u plućima te udišete li više od 20 puta u minuti, javite se lekaru.

Prebrzo pijenje

Ako se alkohol pije prebrzo telo ne može da ga preradi, pa ljudi koji brzo piju češće padaju u nesvest, imaju rupe u pamćenju i jače se napiju. Svako drugačije podnosi alkohol, što zavisi od težine i pola, kao i navici pijenja, ali pravilo je kako jetra može da preradi samo jednu jedinicu alkohola na sat vremena.

Pre alkohola treba pojesti barem mali obrok, kako bi etanol imao za šta da se veže, a ljudi piti bez opijanja, savetuju naučnici.

Sporo hodanje

Brzina kojom hodamo dobar je pokazatelj toga koliko ćemo dugo živeti, pokazala je američka studija na 34.000 ljudi, pa tako ljudi koji brže hodaju imaju šanse duže da žive nego oni koji hodaju sporije.

– Hodanje je jedina ljudska aktivnost koju treba da  radimo brzo kako bismo bili zdravi –  zaključio je profesor Džon Brever.