Da li ste navučeni na hleb?

Gojaznost, nadimanje, problemi sa crevima, glavobolje, sve ovo može biti posledica nepravilne ishrane. Možda treba da prestanete da jedete hleb…

Masni tostevi i sendviči su sastavni deo ishrane većine ljudi u Srbiji. Međutim, danas mnogi smatraju da je hleb bauk i iz tog razloga prave liste namirnica koje treba izbegavati, gde je obično hleb prvi na spisku. Mnogi ljudi su ubeđeni da nisu tolerantni na pšenicu i da su alergični na protein gluten.

U okviru istraživanja na Univerzitetu u Portsmutu utvrđeno je da svaki peti čovek smatra da je alergičan na hranu koja sadrži pšenicu. Naime, većina ljudi hleb smatra odgovornim za niz zdravstvenih smetnji kao što su bol u stomaku, nadimanje, glavobolja i umor.

S druge strane dijete siromašne ugljenim hidratima, kao što je na primer Atkinsova dijeta, nemaju efekta. Stručnjaci tvrde da ugljeni hidrati izazivaju rast nivoa šećera u krvi, što sprečava organizam da sagoreva masti.

Razna peciva su najčešća hrana za kojom ljudi žude. Da li je hleb stvarno loš za čovekov organizam? I zašto je naš odnos sa ovom osnovnom namirnicom posato tako nefunkcionalan?

Zašto ne bismo mogli za doručak da jedemo samo slaninu, bez hleba? Odgovor je jednostavan: jedemo hleb jer nas usrećuje.

„Kada su ugljeni hidrati, kao oni u hlebu, razbijeni u glukozu, pokreću proizvodnju serotonina odnosno hormona sreće“, kaže Helen Bond, doktorka i član Britanskog dijetetskog udruženja.

Mnogi stručnjaci smatraju da je sve krenulo naopako kada je 1961. godine uvedena nova tehnika pečanja hleba u kojoj se koristi tri puta više kvasca nego ranije, a hleb se peče mnogo kraći vremenski period  što smanjuje vreme koje je potrebno za fermentaciju.

To znači da se takav hleb ispeče za sat vremena, a ima duži rok trajanja. Zapravo, 76 odsto hleba, koji se danas može kupiti, pravi se na ovaj način. Nažalost, stručnjaci kažu uzimanjem ovakvog hleba  ljudi poremete ravnotežu bakterija u crevima, što izaziva digestivne probleme.

Džonatan Brostof, profesor na „King“ koledžu u Londonu kaže da hleb koji se napravi za sat vremena ima više kvasca i aditiva što znači da postoji veći rizik od iritacije creva.

Dugogodišnji pekar Endru Vitli kaže da je testu potrebno da odstoji između 10 i 24 sata i da se hleb može praviti bez kvasca. „Ukoliko dozvolimo hlebu da fermentira ovoliko dugo, oslobađaju se proteini koji olakšavaju varenje“, kaže on.

Takođe, dodaje da većina savremenog hleba sadrži enzime i stabilizatore koji su poznati po tome što produžavaju rok trajanja hlebu. To otežava proteinima da se probiju. Modifikovani  hleb se teško može svariti.