Tema nedelje: Vreme „umrežavanja“ + pokloni za naj komentare

Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“

Kad dugo odolevate društenim mrežama, pa najzad otvorite profil na nekoj od njih, a uz to volite da analizirate i ljude i situacije, onda – eto teme za blog. Prošlo je mesec dana od kad sam „okačila“ prvu fotografiju na Instagram i uz nju napisala nezaobilazni komentar. Kad rekoh „nezaobilazni komentar“ setih se da moram da pomenem ko je najviše uticao prvo na to da otvorim profil, a onda i na njegov izgled. Jasmina (prijateljica & urednica) me je uverila da umem da napravim zanimljive fotkice, a pošto je ona zaslužna i za to što sam počela da pišem blog – pomislila sam „‘ajd’ da je poslušam, možda mi se i ovo dopadne“. Onda mi je Nemanja (prijatelj & fotograf) rekao – pošto fotografija nije „tvoj teren“, ali pisanje jeste, uvek stavi neki potpis u svom stilu. Zvučalo mi je kao kombinacija Instagrama i Tvitera, ali mi se zamisao svidela.

Prvi utisak je da društvene mreže izazivaju dodatnu želju/potrebu da se to što ste uradili nekome sviđa. Kažem „dodatnu“, jer je taj osećaj svojstven svakome, a ako tekstove ili fotografije objavljujete u novinama, konstantno svoj rad izlažete proceni mnogih. Međutim, sada je to dopadanje izraženo brojem lajkova. Lagala bih kad bih rekla da u tome nema specifične draži. Uzgred, to „matematičko sviđanje“ postaje sve prisutnije i van društvenih mreža. Od kad smo uradili prvi video prilog za portal (3. februara, pre dve godine), više ne postoji samo „lepo je“ ili „moglo je i drugačije“ već – „koliko ima pregleda“? Što više to bolje, s tim što (još uvek) imam u vidu da između kvaliteta i broja pregleda ne mora da stoji znak jednakosti. Međutim, kako odmiče 21. vek, to postaje sve manje bitno. Jedna moja koleginica, kad se govori o tome da pojedini tviteraši ili blogerke imaju „armiju“ pratilaca, uporno ponavlja „meni se to nimalo ne dopada, to nema nikakvog smisla“, ali teško da će se neko zbog toga potresti. Stvarnost je oduvek terala ljude da je prihvate ili ignorišu, samo što ovu drugu opciju mnogo toga prati.

Kad stara fotografija postane januarska odluka. Nastojaću da ove godine što ređe budem ON 🙂 Foto: Instagram (@brankica.treskavica)

No, da se vratim mom Instagramu… Za ovih mesesc dana nisam naučila, već potvrdila, da ne treba tvrditi da nešto „hoćeš“ ili „nećeš“ dok ne probaš. Prizanjem, počela sam da „zavirujem“ u telefon u busu, u redu u supermarketu, u kafićima… Ne preterujem, ali je taman dovoljno da zaključim da bi mi, da sam tinejdžerka, prsti previše vremena provodili na displeju telefona.

Nedavno sam s jednim prijateljem dugo pričala o tome da u njemu „žive“ dve ličnosti – jedna koja je izuzetno društvena i druga, koja želi potpuni mir, u kojem će se prepuštati stvarima koje ga zanimaju. Posmatranje fotografija na mnogim profilima uverilo me je da u većini nas postoje ta dva „ja“. Najdrastičniji primer je jedan moj poznanik čije je razmišljanje, na prvi pogled, izrazito „mačo“. Seks mu je jedna od omiljenijih tema, a otvorenost u konverzaciji je donekle posledica njegovog zanimanja. Baš u vreme kad smo počeli da se uzajamno pratimo na instagramu, on je otišao na zimovanje sa devojkom. Njihove fotografije, nastale u snežnoj idili, bile su toliko romamtične da sam pomislila – čekaj, je l’ to isti čovek? Jeste, ali kao što rekoh – svi imamo „ja“ i „ja“, samo je pitanje koji ljudi koje od ta dva „ja“ imaju priliku da upoznaju. Društvene mreže, osim ako je reč o „zvaničnim profilima“, mnogo toga „govore“.

—

Po nepisanom pravilu, kad prođu Nova godina i Božić, većina ljudi zaboravi koliko je lepo nekoga obradovati poklonom. Budući da mi nismo zaboravni i da želimo da što duže sačuvamo tu prazničnu atmosferu, spremili smo za vas tri Doncafe praznična seta. Kao i obično, nagradićemo najzanimljivije komentare, a pitanje tj. pitanja su (možete da birate 🙂 ): „Šta najviše volite ili šta vas najviše nervira na društvenim mrežama?“.