Ove godine ću… jesti SOJU

Čak i ako u ishrani koristite ovo magično zrno, u nadi da ćete se zaštititi od bolesti, iznenadiće vas rezultati najnovijih naučnih istraživanja. Otkrijte šta sve soja ZAISTA može da učini za vas.

Soja je ranije važila za osnovu vegetarijanske ishrane, a u poslednjih nekoliko godina postala je nezamenljiv sastojak na trpezi većine ljudi. Od kada su naučnici potvrdili da snižava holesterol i štiti od srčanih oboljenja, prodaja ove namirnici znatno je porasla. Mnogi su počeli da koriste tofu, a meso da zamenjuju sojinim odrescima i ljuspicama.

Međutim, posle nekih novijih istraživanja počele su da stižu oprečne informacije o soji. Njena efikasnost u prevenciji kancera dojke, osteoporoze i drugih oboljenje stavljena je pod znak pitanja. Takođe, Američko udruženje kardiologa promenilo je stav o soji, zaključivši da ona ne snižava nivo lošeg holesterola (LDL) u onoj meri u kojoj se do sada mislilo.
Dakle, šta je ISTINA? Soja i dalje ostaje koristan sastojak (protein) uravnotežene ishrane, no ispostavilo se da su brojne tvrdnje o njenoj efikasnosti u prevenciji i lečenju brojnih zdravstvenih stanja preuveličane, pogrešno protumačene ili, jednostavno, nisu bile zasnovane na čvrstim naučnim dokazima. L&Z ukazuje na dokazane korisne osobine ove mahunarke.

Sprečava pojavu srčanih oboljenja
Šta treba da znate? Na osnovu najnovijih istraživanja, naučnici su zaključili da soja snižava nivo holesterola kod žena nakon menopauze. „Imitirajući“ ulogu estrogena, izoflavoni (biljni sastojci u soji koji deluju poput oslabljenog hormona) mogu da spreče povećanje nivoa holesterola kod žena koje su „izašle“ iz menopauze. No, kada su u pitanju mlađe žene, u čijem se organizmu estrogen prirodno stvara, efekti soje su minimalni. Objašnjenje: estrogen održava stabilan nivo holesterola. Nakon ulaska u menopauzu, njegov nivo u organizmu opada, a uvećava se nivo holesterola.

Poslednja reč stručnjaka Iako nivo holesterola neće opadati ako jedete soju, to ne znači da vaše srce neće „profitirati“. Soja je dobra alternativa mesu jer sadrži manje zasićenih masnih kiselina (koje povećavaju nivo holesterola u krvi). Koristite sojine zamene za meso u pljeskavicama, lazanjama i probajte tofu kao zamenu za sir.

Jača i štiti kosti
Šta treba da znate? Ako želite da ojačate kosti (nažalost) nemojte da računate na tofu i druge sojine proizvode. Američko istraživanje pokazuje da se ženama u ranim dvadesetim godinama života, koje su godinu dana uzimale izoflavone soje (u formi dijetetskog preparata), nije uvećala gustina koštane mase ništa više nego onima koje nisu uzimale ovaj dodatak ishrani. Rezultati u grupi starijih žena neznatno su bolji, ali nedovoljno ubedljivi da bi se izveo jasan zaključak o prednostima soje. Estrogen pospešuje rast određenih koštanih ćelija, zbog čega izoflavoni mogu više da utiču na izgradnju koštane mase među starijim ženama u čijem se organizmu ovaj hormon više ne stvara prirodnim putem. Naučnici kažu da su neophodne nove provere pre nego što se donese konačan sud o tome da je isključivo konzumiranje soje dovoljno za očuvanje kostiju.

Poslednja reč stručnjaka Namirnice bogate kalcijumom, kao što su mlečni proizvodi od obranog mleka, najbolji su vid zaštite kostiju za mlade žene. Ovaj mineral nije prisutan u velikim količinama u većini sojinih proizvoda, ali mleko od soje i tofu obogaćeni kalcijumom mogu da budu dobar izvor. Samo jedna čaša ovakvog mleka sadrži više od 30 posto preporučene dnevne doze kalcijuma, koja iznosi 1.000 mg.

Redukuje rizik od kancera dojke

Šta treba da znate? Dosadašnja naučna saznanja o efektima upotrebe soje u zrelim godinama u cilju prevencije kancera dojke pirlično su kontradiktorna. U reviziji brojnih studija o ovoj temi, naučnici ipak nisu mogli da pronađu čvrst dokaz za ovu tvrdnju. Iako žene iz Azije čija je ishrana bogata sojom daleko ređe oboljevaju od kancera dojke u odnosu na Evropljanke i Amerikanke, naučnici smatraju da je ključna razlika u tome što Azijatkinje jedu soju od najranijeg detinjstva. Estrogenska svojstva izoflavona mogu da izazovu promene u tkivu dojki koje smanjuju rizik od kancera. Pojedini naučnici čak veruju da konzumiranje soje u većim količinama ili uzimanje izoflavona kao dodatka ishrani može da bude štetno za žene sa većim rizikom od pojave kancera. Studije rađene na životinjama pokazuju da velike doze izoflavona mogu da uzrokuju promene u tumorima dojke, koji reaguju na estrogen.
Poslednja reč stručnjaka I dok je povremeno konzumiranje soje i sojinih proizvoda krajnje bezopasno, većina istraživača slaže se da žene pod povećanim rizikom od kancera dojke (uključujući i one koje imaju slučajeve ovog oboljenja u porodici) treba u potpunosti da izbegavaju uzimanje izoflavona kao dodatka ishrani.

Čini vas pametnijim
Šta treba da znate? U naučnom svetu se još uvek veća o ovome. Rezultati određenog broja istraživanja, urađenih na životinjama, pokazuju da estrogen poboljšava vezu između moždanih ćelija, podstiče memoriju i sposobnost rešavanja problema. Zbog toga su naučnici zaključili da estrogenska svojstva soje mogu da proizvedu slične efekte na mozak. Ipak, američki naučnici analizirali su skoro 200 studija o efektima soje i nisu otkrili znatniji pozitivan uticaj na moždane funkcije. Ipak, i pored ovih obeshrabrujućih rezultata, potrebno je da se izvrši još mnogo istraživanja pre nego što se donese konačan zaključak o uticaju soje na mozak.
Poslednja reč stručnjaka Ako zaista želite da podstaknete moždane funkcije, odvojte dovoljno vremena za san i fizičke aktivnosti. Ono što nauka pouzdano zna jeste da je odrasloj osobi neophodno sedam sati noćnog sna i česti odlasci na rekreaciju da bi očuvala oštrinu uma.

Dijetetskipreparati
Nakon popularizovanja korisnosti soje mnoge žene pohitale su u apoteke, verujući da su dijetetski preparati na bazi soje najbolji izvor izoflavona. Međutim, stručnjaci tvrde da postoji velika razlika između konzumiranja soje i sojinih proizvoda i gutanja kapsula i pilula. Većina dijetetskih preparata na bazi soje sadrži samo koncentrovane doze izoflavona, a lišeni su ostalih korisnih sastojaka ove biljke. Štaviše, velike količine izoflavona mogu biti štetne po organizam. Kada uzimate visoke doze bilo kojeg dodatka ishrani (uključujući sojin), efekat je sličan onom koji nastaje kada uzimate prekomernu dozu medikamenta jer može da stimuliše ili blokira aktivnost hormona. A da stvari budu zamršenije, eksperti još uvek ne znaju na koji način ekstremne količine hormona utiču na organizam. Tipična azijska ishrana obezbeđuje od 20 do 50 mg izoflavona dnevno. Sve što je više od dve ili tri porcije soje dnevno prekoračenje je optimalne doze. Dakle, bolje je da konzumirate soju umesto dijetetskih proizvoda.

Najzdraviji izvori soje
Ali, iako se pokazuje da nije lek koji leči sve, ne znači da soja nije korisna. Ova biljka nije samo dobar izvor proteina, već je bogata biljnim vlaknima, vitaminima B kompleksa i antioksidantima.

• Pečena soja je odličan izbor za poslepodnevno grickanje
• U kombinaciji sa integralnim žitaricama, ovo je odlična opcija za doručak
• Koristite sojino mleko u kafi ili kuvanju
• Tofu je savršena zamena tvrdim, punomasnim sirevima u pripremanju lazanja i testenine
• Koristite ga tokom posla kao zdravu i hranljivu užinu
• Dodajte salatu, kečap i integralnu zemičku za lak i niskokalorični obrok.

Tekst: Nataša Ćovin; Foto: Shutterstock