GEM. SET. MEČ?!

Ljudi moji, od svih žena na ovom svetu ona je bila poslednja na mojoj švaler listi. Za svakog sam mogla da verujem da će se usuditi, ali ona… Bila sam u stanju ruku u vatru da stavim da se to njoj nikada neće desiti, ali, eto. Desilo se. Gaga je oduvek bila, narodski rečeno, žena za primer. Dobra majka, dobra supruga, pravi kućni tip, posvećena porodici, mužu. Pa kud baš njoj da se desi, majku mu. U koga sada da verujem, a?! 

Meč u Hotelu
Ne bih ja verovala da su to samo olajavanja sa strane. Znala bih tad kako da im zapušim usta, rekla bih nešto poput „za dobrim konjem prašina se diže“ – i produžila dalje. Ali kad me je juče lično nazvala i rekla da, ako Bogdan pita, kažem da smo bile zajedno, sve mi je postalo jasno. „Idem na tenis“, rekla je sva usplahirena. „Opet?“, upitala sam još uvek ništa ne sluteći. „Pa u čemu je problem? Bogdan zna da ideš na tenis.“ „Daaa“, rekla je, „zna, ali ovaj turnir ne igra se na travi“. Nego? „U hotelu.“ U hotelu, promucala sam i od zaprepašćenja stavila ruku na usta. „Ljubim te, zvaću te sutra, kunem se, sve ću ti ispričati“, rekla je i prekinula vezu. U hotelu, ponovila sam. Moja Gaga u hotelu s tamo nekim nabildovanim instruktorom tenisa. Moja Gaga… Zamišljam je kako se iskrada iz kuće, osvrće se na ulici, stavlja tamne naočare i ulazi u hotel. Kako se kikoće kao kakva klinka, prevrće po krevetu, i kako joj izvesni plejboj govori koješta. Moja Gaga… Ne mogu da verujem. Prosto ne mogu da verujem! U prvi mah nisam znala šta da mislim. S jedne strane, ni Bogdan nije bio cvećka, ali u vreme najvećih kriza nije joj padalo na pamet da vežba bekhende po hotelima. A sad kad su se konačno sredili, žive normalno, otplaćuju kredite, planiraju letovanja – ona je baš sad našla da se spanđa s nekim nabeđenim Federerom. Nisam znala šta da mislim. Sve se desilo tako iznenada. U nedostatku pouzdanih informacija, uzela sam telefon. Pozvaću Ninu, tek da ispipam teren. Naravno, neću pisnuti ni reč, samo ću da vidim koliko je upućena u celu aferu.

Rekreativna Preljuba?!
„Gaga ima tipa“, odvali Nina. Molim, cičim u slušalicu i glumim iznenađenje. „Ima ljubavnika“, ponavlja Nina. „Nisi znala?“ Nisam, lažem k’o pas. „Ma neki kreten s tenisa, upoznala ga je kad su igrali dubl. I eno je sad, dubl u hotelu. Tražila je da joj pozajmim onu moju crvenu haljinu. Možeš li samo da zamisliš nju u crvenoj haljini, golih leđa i s dekolteom do pupka?“ Gaga koja se oblačila kao Margaret Tačer, uvek dugi rukavi, duge suknje, zakopčana do grla, sad na izvol’te šeta okolo. Šta joj je trebalo?“ „Otkud znam. Sveti se Bogdanu za sva njegova švrljanja. Dokazuje nešto sebi, da je još mlada, lepa, poželjna, šta li…“ Nemam ti ja pojma o tim stvarima, sležem ramenima. „I dobro je da nemaš“, kaže Nina. „Danas i muškarci i žene varaju na svakom koraku. Svi glume da su srećni, da imaju stabilne brakove, a ovamo, svi imaju nekog sa strane. Postali smo k’o Šveđani. Nekad su samo muškarci bili švaleri, ali izborile smo se za ravnopravnost. Ostvarile smo svoje ljudsko pravo da sopstvene sekretare, šefove, instruktore fitnesa povremeno odvučemo u krevet. Čisto rekreacije radi.“ Da li je preljuba postala neka zarazna bolest, pitam se dok mlatim peglom po Vladinoj košulji. Da li je to postala normalna faza u razvoju svih bračnih odnosa? Da li se to dešava po defaultu, i ako jeste, kako to da se nama još nije desilo? Ili samo ja mislim da nam se nije desilo? I šta čovek da uradi pa da ostane imun, razmišljam dok fajtam sledeću košulju.

Ljubavna Infekcija
„Nisam htela“, kaže Gaga. „Stvarno nisam htela. Jednostavno se dogodilo…“, govori dok srčemo kafu u mojoj dnevnoj sobi. Pokušavam da delujem kao neko ko je sluša s puno pažnje i razumevanja. Klimam glavom. Prekrštam ruke. Nisi mogla da se suzdržiš, kiptim od besa u sebi. Pa nije to stomačna infekcija pa da nisi mogla da se suzdržiš! Pobogu, svesna smo bića, ne radimo te stvari zbog instinkta. Jedno je nagon, drugo su muž i dete. O čemu li razmišljaš dok se iskradaš iz hotela? Ali, ko sam ja da ti držim predavanje? Jedna obična najbolja drugarica. I tako, nastavljam da slušam elaboraciju promiskuiteta iz prve ruke, i to od žene za koju sam mislila da će doveka voleti samo svog muža. „Nije mi lako“, dodaje Gaga. „Uopšte mi nije lako. Misliš da nemam savest? Misliš da je lako leći uveče u krevet, pored muža kog više ne možeš da smisliš? Znam da to nikud ne vodi, ali
– preporodila sam se. Ponovo imam volje za sve. Ponovo dišem punim plućima. Obnovila sam garderobu, kupujem nov veš. S jedne strane, uživam u životu kao nikad do sad, s druge se osećam kao da sama sebi kopam grob. Ako ostanem s njim, izgubiću sve, ako ne ostanem, opet ću izgubiti“, kaže i prinosi šoljicu kafe ustima. Vidim da očekuje da nešto kažem. Ili barem da joj postavim neko razumno pitanje. Ali znam, šta god da je upitam, to se već i sama pitala.

Osuda dobre prijateljice
Koliko dugo to traje? Šta vidiš na njemu? Koliko ima godina? Da li je oženjen? Nemoj mi reći da je deset godina mlađi, da poznaje Bogdana ili tako nešto. Kakav je u krevetu? Zna li Bogdan? Jesi li se zaljubila? Milion pitanja mi se mota po glavi, ali nijedno od njih ne smem da izgovorim. Bojim se, reći će nešto što ne želim da čujem i postaću svedok propasti jedne porodice. Zbog toga govorim uopšteno, trudeći se da iz glave izvučem sve što znam o ljubavnicima, kućnim prijateljima i sličnim elementarnim nepogodama koje dolaze iznenada. Znaš i sama, to nikad ne traje. Oni su foliranti. Prebacili ste loptu nekoliko puta preko mreže i misliš da ga voliš? Šta je uradio da te osvoji? Naučio te kako se drži reket? Odvezao do kuće? Častio kafom? Verujem da ti je divno kad si s njim. Posle mlitavog Bogdana konačno se našao neko ko ti posvećuje dovoljno pažnje, neko ko bez ustezanja kaže da si lepa i pametna… Znam, izgleda kao da te osuđujem. Da mislim ovo ili ono. Ali ne osuđujem te, ni najmanje. Ko sam ja da te osuđujem? Verujem da si dovoljno osuđena kada se vratiš kući i pogledaš sebe u ogledalu, jer ti i dalje imaš muža. Zašto se, pobogu, nisli lepo razvela pa krenula na časove tenisa?

Đule u stomaku
Gaga poče da plače. „Misliš da je meni lako? Misliš da ja znam kako da se nosim s tim? Već danima hodam kao da imam ogromno topovsko đule u stomaku. Ne mogu da dišem, da gutam, guši me svaki put kad pomislim na njega… Ne mogu da verujem šta sam uradila… Osećam se loše, i s njim i bez njega. Sve te sitne pažnje, svi ti znaci prepoznavanja kao da ostaju na meni i kada odem kući. I dok ležim pored Bogdana, poželim da ga probudim i da mu sve ispričam. Svakog dana ustajem s mišlju da treba da odem i da mu kažem da je gotovo, da to ne vodi ničemu. Ali kako vreme odmiče, uhvatim sebe kako odlažem misao o prekidu i počinjem da se spremam za još jedan meč. Biće sve u redu, kažem i tapšem je po ramenu. Šta god da uradiš, kako god da odlučiš, biće sve u redu. Jednog dana ćemo se slatko smejati svemu ovome“ „Misliš?“, pita Gaga očiju podbulih od suza. Mislim, kažem i snažno je zagrlim. Takve stvari se dešavaju. Nikad ne znaš šta nosi dan… Moglo je da se desi i nama. Vladi i meni. Može svakome da se desi, i to baš kad se najmanje nadaš. Ne mogu da je osuđujem. Ona je moj prijatelj. A čak i prijatelji ponekad vuku nepredviđene poteze. Jedan forhend i sve ode u aut…

***
„New message“, piše na displeju. Vlada. „Read?“, pita telefon. „Yes“, kažem i stiskam OK. „Dudili, kasnim na ručak… Ubaci mi onaj beli šorts u mašinu. Treba mi sutra za tenis.“ Za tenis? Kakav crni tenis, mislim, čvrsto rešena da ovog puta sezonu zatvorim na svoju ruku, i to što pre. Za svaki slučaj.