Otvorena izložba “Plakati Solidarnosti 1981-1989”: Veliki broj posetilaca ostao dirnut idealima slobode i smelošću kojom se za nju zalagalo

U Arhivu Vojvodine, sinoć u 19 časova, svečano je otvorena izložba “Plakati Solidarnosti 1981 – 1989” u čast sećanja na najveći nenasilni protest u evropskoj istoriji i vreme kada je ideja slobode bila jača od ukroćenog, oduzetog i zabranjenog prava na glas, na mišljenje i nadu u bolje sutra.

U organizaciji Ambasade Poljske i Color Press Grupe, a zahvaljujući saradnji Arhiva Vojvodine i direktora Branimira Andrića uz čiju pomoć je ovaj projekat realizovan, izložba 30 plakata iz perioda ratnih previranja u Poljskoj i rađanja pokreta “Solidarnost”, omogućiće Novosađanima da se upoznaju sa važnim delom istorije sveta i susretnu sa tragovima minulih vremena.

Istakavši da smo na žalost i danas u situaciji kada treba govoriti o idealima slobodne reči i podsetiti na značaj solidarnosti među ljudima, predsednik Color Press Grupe, Robert Čoban, sa setom se osvrnuo na period rane mladosti i nedelju, 13. decembar 1981. godine, kada se svetom prolomila vest da je u Poljskoj uvedeno vanredno stanje. Setivši se Džonija Štulića i pesme “Proljeće je 13og u decembru” naglasio je da je generacija 60-ih i ranih 70-ih definitivno ostala obeležena idejama i verom koja leži u osnovi ovih plakata ali i nadom da će isti talas zahvatiti i našu zemlju.

Sekretar za kulturu i informacije Vlade Vojvodine, Slaviša Grujić, ukazao je na činjenicu da je plakat nekada predstavljao moćno sredstvo borbe, i da je manjkavost jednog takvog proglasa sa jasnom porukom ali i prostorom za razvoj ličnog stava, definitivno osetna u društvu i stvarnosti koju karakterišu tabloidi i rijaliti šou.

“Plakat je imao više dimenzija i sposobnost da kroz jednostavnost i snažnu emociju pošalje poruku koju su tada i Poljaci ali i drugi narodi u Istočnoj Evropi željno očekivali. Mislilo se da neko drugo doba nosi neki novu sreću, a plakati su to najavljivali. Želeo bih da vidim plakate po ulicama Novog Sada. Želeo bih da vidim plakate po Srbiji. Politički plakat je bitan ne zato da bi nas zadobio već da bi nas na nešto opomenuo”, zaključio je gospodin Grujić.

Uprkos skromnoj grafičkoj formi, siromašnoj štamparskoj tehnici i činjenici da su se izrađivali u tajnosti, plakati su u sebi nosili tri doživljaja – informaciju, ilustraciju i inspiraciju. Hana Dalevska-Grenj, ataše za kulturu Vlade Poljske, istakla je njihov ogroman istorijski značaj i potvrdila da su ti plakati od neprocenjive vrednosti kao svedočanstava društveno-kulturnih i političkih promenama ove zemlje:

“Pokret Solidarnosti doprineo je, i posredno i neposredno, slobodi jedne velike evropske države. Ovi plakati izražavaju, i na neki način predstavljaju tu priču o nastanku Solidarnosti i o tome šta se dešavalo u vreme tog teškog perioda u Poljskoj.”

Po završetku uvodnih izlaganja emitovan je kratak dokumentarni film “Muzeja Solidarnosti” koji je nedavno dobio nagradu Evropskog saveta za najbolji muzej u 2016. godini, a čije postojanje i upeh predstavljaju neosporan dokaz koliko je ova priča još uvek živa među poljskim narodom.

Svečanu atmosferu otvaranja izložbe upotpunio je i dolazak ekipe “Državnog posla”, njihovo kratko obraćanje prisutnima u jedinstvenom, njima svojstvenom maniru, kao i prikaz epizode inspirisane ovom temom.

Svi zainteresovani da se upuste u jedan kratak vremeplov i zavire u period neverovatne hrabrosti i sloge naroda, i ideala koji su opstali u uslovima kada se ljudski duh najlakše lomi, moći će to da učine do 28. februara u Dunavskoj 35.