Sva lica lepote

Kaže se da lepi ljudi bolje prolaze u životu. Lepe žene dobijaju
ogromne sume novca da bi šetale modnim pistama, mnoge glumice i
pevačice su, isključivo zahvaljujući atraktivnom izgledu, ušle u
šoubiznis, lepotice se uglavnom „bolje udaju“… Svi smo svesni značaja lepote, ali šta je zapravo lepo?

Punije žene, veća guza ili izdužen vrat
Dovoljno je videti šta, na primer, Indusi ili pripadnici nekog afričkog plemena smatraju lepim, pa da se uoči raznolikost koncepta lepote. Tokom istorije zabeležene su drastične varijacije pojma lepote, što pokazuje da nema apsolutnih vrednosti niti univerzalnih standarda. U nekim kulturama poželjnije su punije žene, a negde je privlačan izdužen vrat. Dok pripadnike crne rase privlači veća zadnjica, belci traže manje masti na butinama i pozadini, a Meksikanci vole izuzetno uzak struk. Ipak, postoje konstantne teme koje se provlače kroz priče o lepoti i ruše mit da je fizička lepota površna i stalno promenljiva. Seksualni signali, kao što su pune usne, velike zaobljene grudi koje asociraju na zadnjicu i moda koja je često u službi isticanja ženskih atributa, jedan su od vanvremenskih i transkulturalnih faktora u određivanju lepog. Vilendorfska Venera sa ogromnim grudima i kukovima ističe ženskost, baš kao što to rade viktorijanski korseti i krinoline, kao i današnja moda vonderbra grudnjaka i veštački uvećanih grudi. Stavljanjem, skidanjem i ugradnjom novih, još većih silikona, Pamela Anderson kao da se igra, izaziva i smeje prenaglašenim seksualnim simbolima.

Plava kosa i plave oči prodaju se u svakoj zemlji
Klasične konvencije lepote imale su izuzetan uticaj tokom vekova i neprekidno se revidiraju. Skulptori iz antičke Grčke, ali i filozofi, poput Pitagore, govorili su o idealnoj proporciji struka i kukova. Bilo da vole krupnije ili mršavije žene, i većina današnjih muškaraca želi da njihovo telo bude u obliku peščanog sata. Uticaj Amerike i Holivuda u formiranju standarda lepote ogroman je, pa ako takvim stereotipima i ne podlegnu svi, teško je ostati van njihovog domašaja. Arijevske karakteristike, koje su nacisti smatrali superiornim, plava kosa i oči prodaju se u svakoj zemlji. U medijima je prisutan veliki broj farbanih plavuša, koje se, kako izreka kaže, bolje zabavljaju u životu. Ako žena nema plavu kosu, onda su obavezne duge noge, kakve ima Naomi Kembel ili crtani lik Džesika Rebit. Barbika je hit zato što ima i jedno i drugo! Ali ko još želi da izgleda kao lutka? Mnogo njih! Čak i previše. Mnoge žene su spremne da plate visoku cenu radi lepote!

Lepi kao slike – retuširane
Mas-mediji su presudno uticali da ljudi gotovo opsesivno počnu da brinu o svom izgledu. Osim što se izgladnjuju dijetama i preteruju u vežbanju, žene sve više koriste i tehnološki unapređen, najdrastičniji način za modeliranje tela – plastičnu hirurgiju. Lepota se više ne definiše kao apstraktni ideal poput istine, duha ili blaženstva. Živimo u svetu slika, kojima smo opčinjeni, želeći da po svaku cenu postanemo njihove kopije. Učesnici šou programa „I Want a Famous Face“ podvrgavaju se različitim korekcijama da bi ličili na neku poznatu ličnost, ne shvatajući da na taj način narušavaju ključni element lepote – originalnost i unikatnost. Od crtanih likova do filmskih zvezda, svi koji se pojavljuju u medijima šalju nam poruku o tome šta je privlačno. Naravno, slike kojima će se bombardovati javnost moraju da se retuširaju jer niko ne izgleda toliko dobro da se ne može još ulepšati. U tom pravcu ulažu se ogromni napori u svim oblastima moderne industrije – ni topmodeli ne izgledaju dovoljno dobro sve dok ne postanu „suviše lepi, da bi bili istiniti“.

Digitalno savršenstvo
 Napadno ili nešto suptilnije, svi mediji propovedaju estetske standarde kojima se treba pokoriti. Šalju nam moćne poruke o važnosti izgleda i raznim načinima ulepšavanja. Sa bilborda nam se osmehuju lica koja nas pozivaju da kupimo uvek novi i bolji proizvod za magičnu formulu – kako se od obične žene pretvoriti u zanosnu lepoticu. Prezentovano digitalno savršenstvo navodi publiku da kreira svoj idealni imidž i da juri perfekciju. Kako? Naravno, kupujući sve ono što joj može pomoći u tome. Neumerenim korišćenjem vizuelnih prednosti mediji dovode do poremećaja osećaja realnosti, toliko da ljudi stiču utisak da je izuzetan izgled standardan, a sve drugo, ono što je normalno i prosečno, sve što nije „savršeno“, smatra se ružnim. Snažne individue lakše se suprotstavljaju dominantnim kriterijumima po kojima se procenjuje šta je lepo, kao i samoj ideji o presudnoj važnosti spoljašnjeg izgleda. Svako može imati kosu i grudi kao Pamela, ali ta uniformisanost inteligentne ljude dovodi do zasićenja i želje da se koncept lepote proširi. Izazov je zapravo biti lep bez ikakve šminke, sa svakom frizurom i sa svim fizičkim nedostacima. Za to je potrebna inteligencija, sofisticiranost, oštroumnost.

Lepota je – ne mariti za izgled!
Rio de Žaneiro se smatra prestonicom lepih tela, ali ono što se najpre uoči prilikom šetnje Kopakabanom nije neverovatna izvajanost ljudskih tela na plaži, već opuštenost i samouverenost u otkrivanju tih tela. Ne stideti se svog tela – to je seksi. Lepota je kad ste suviše zauzeti uživanjem da biste mislili o tome kako izgledate. Biti nesavršen je ljudski. Lepo je izgledati kao čovek, nesavršeno, a ne kao lutka. Za nekoga, moramo da dodamo. Ima i onih koji radije biraju plastiku, ali oko vas je i milion muškaraca koji vole prirodan izgled. Lepota sveta bi trebalo da bude u raznovrsnosti i unikatnosti, a mediji žele kopije. Ipak, ne treba ih kriviti. Medijski moguli imaju svoje interese, vi gledajte svoje. Merilin Monro bi po današnjim standardima bila buca, ali i dalje je najveća ženska ikona, i to zbog onoga što zrači iz nje a ne zbog oblika tela. Kad se radi o lepoti, makar i o fizičkoj, u igri je uvek više od spoljašnjeg dobrog izgleda. Lepe usne su ono što se vidi spolja, ali osmeh dolazi iznutra. Oči mogu biti različitog oblika i boje, ali ono što određuje njihovu lepotu jeste pogled. Najlepše na čoveku je energija, ono nešto „neopipljivo“.

Tekst: Sanja Stojanović; Foto: Arhiva CMI