Istine i laži o NAMIRNICAMA!

Šta se zaista krije iza novinskih napisa o štetnosti nekih namirnica? Istraživali smo umesto vas…

Dok čitate štampu i gledate razne televizijske emisije, neminovno ćete steći utisak da su određene namirnice, ili estetski tretmani, pod žestokim udarom medija zbog štetnosti po ljudski organizam! U medijima ćete čuti i pročitati da je kafa opasna za srce, a čokolada za zube i za kilažu. A vama ta poslastica tako prija…
I, kako onda da znate šta je istina a šta nije, kome da verujete? Pa, reći će vam eksperti…

Kafa je melem za dušu, ali smrt za srce?
Prošle godine američki naučnici objavili su vest da se određeni broj ljudi, koji redovno piju kafu, nalazi pod većim rizikom (36%) od srčanog udara, nego oni koji konzumiraju manje kafe, ili je uopšte ne koriste. S druge strane, brojna naučna istraživanja ukazuju na to da je kafa potpuno bezbedna, kao i da je vredan izvor antioksidanata.

STRUČNO MIŠLJENJE Ako volite kafu, slobodno nastavite da je pijete: 400 mg dnevno (jedna šolja sadrži oko 70 mg) ili oko 300 mg tokom trudnoće. Inače, kafa sadrži biljne fenole koji imaju antioksidantnu ulogu. Ukoliko ipak osetite da vam srce brže kuca, da vas muči gorušica, ili pak nesanica, uzmite kafu bez kofeina.

Mleko snižava pritisak?

Prema tvrdnjama nekih naučnika, kravlje mleko, zbog sadržaja 35 različitih hormona i 11 faktora rasta, znatno povećava rizik do kancera dojke. No, druga istraživanja govore da redovno uzimanje kravljeg mleka snižava krvni pritisak, kao i rizik od dijabetesa (tip 2), kancera debelog creva, kardiovaskularnih oboljenja i osteoporoze.

STRUČNO MIŠLJENJE Objektivno, ne postoji nijedan dokaz o tome da mleko uzrokuje kancer dojke. Pojedini naučnici su pomislili da konzumiranje mleka koje sadrži hormon IGF-1 (faktor rasta, čije je dejstvo nalik insulinu), slično onom koji proizvode i tumori, može izazvati nastanak kancera.
Većini odraslih potrebno je oko 700 mg kalcijuma dnevno, a mleko je odličan izvor ovog minerala. To znači da bi izbacivanje mleka iz ishrane sigurno izazvalo deficit kalcijuma u organizmu. Ipak, ako odlučite da to učinite, jedite dovoljno drugih namirnica izvora kalcijuma: zeleno povrće (brokoli, kupus), zrna soje, jezgarsto voće ili ga uzimajte u formi dijetetskog dodatka ishrani.

Kuvanje ubija vitamine u povrću?
Svi oni koji preferiraju sveže, nekuvane namirnice (prvenstveno voće i povrće) uvereni se da su u procesu kuvanja uništavaju vitamini i minerali. No, naučnici su nedavno zaključili da kuvanje određenog povrća omogućava razgradnju ćelijskog zida, zbog čega organizam lakše apsorbuje antioksidante nego kada se hrana konzumira u sirovom stanju.

STRUČNO MIŠLJENJE Priprema sirovih namirnica uključuje ručno seckanje, rendanje, ili preradu u električnom secku. Usitnjavanje u blenderu, naročito ako je postavljen na maksimalnu brzinu, omogućava razbijanje ćelijskih zidova namirnica, pa je organizam sposoban da apsorbuje antioksidante. Dehidratacija podrazumeva zagrevanje namirnica na niskim temperaturama, što je proces koji takođe oslobađa antioksidante iz biljnih ćelija.
Objektivno, postoji vrlo malo naučnih dokaza o tome da je ishrana bazirana isključivo na neprerađenim (sirovim) namirnicama korisnija od „normalne“ zdrave hrane. No, konzumiranje određene količine voća i povrća u sirovom stanju nesumnjivo je korisno jer osigurava dnevno potrebnu količinu biljnih vlakana.

Da li ste alergični na hleb?

U poslednjih nekoliko godina naučnici su izazvali veliku pometnju u javnosti tvrdeći da je veliki broj ljudi netolerantan, ili alergičan na pšenično brašno. Naime, oni smatraju da je namirnica spravljena od ove žitarice teško svarljiva i da može da izazove mnogobrojne alergijske reakcije, od nadimanja stomaka do depresije.
Drugi stručnjaci, opet, smatraju da je to što ljudi vekovima jedu pšenicu najjači argument imunološke odbrane.
STRUČNO MIŠLJENJE Skrobne namirnice od integralnog pšeničnog zrna osnovni su izvor energije u ljudskoj ishrani. Međutim, zbog brojnih napisa o potencijalnoj štetnosti pšenice, ljudi su počeli da je izbacuju sa jelovnika, najčešće potpuno bespotrebno. Za sada ne postoji nijedan naučni dokaz opravdanosti takve mere. Naravno, veće količine pšenice (pšeničnih proizvoda) nisu preporučljive, jer uzrokuju nadimanje, ali većina ljudi toleriše ovu namirnicu i treba da je uključi u svakodnevni meni.

Sintetičke VS prirodne materije

U skorije vreme, zbog sve većeg zagađenja okruženja, stručnjaci (tehnolozi i hemičari) insistiraju na tome da su sintetičke hemijske materije bezbednije za čoveka od prirodnih. To je zbog toga što se veštačke supstance, koje su zastupljene u svemu, od zubne paste do šminke, strogo kontrolišu (što je garancija njihove bezbednosti), dok se prirodne materije ne podvrgavaju rigoroznom procesu kontrole. Osim toga, iz veštački sintetizovanih hemijskih materija najčešće se uklanjanju opasne komponente koje se i dalje nalaze u njihovim prirodnim ekvivalentima.
Supstance iz prirode, kao što su kana i antimon-sulfid (koristi se za pravljenje crnih olovaka za oči i tamnih senki), mogu da uzrokuju brojne bolesti – od trovanja olovom do teških alergijskih reakcija.

STRUČNO MIŠLJENJE Kontrola hemijskih materija koje čovek proizvodi uopšte nije adekvatna i daleko je od rigorozne. Nevolja je u tome što se ove supstance koriste u proizvodnji ogromnog broja artikala, od oplemenjivača za veš do osveživača prostorija. U pitanju je problem koji mora da se rešava na samom izvoru. Iako je tačno da mnoge prirodne hemijske materije nisu potpuno bezbedne, ipak sadrže mnogo manje opasnih komponenti od onih koje su stvorene veštački.

U vinu je istina… o opasnosti?
Vodeći evropski naučnici smatraju da je konzumiranje alkohola u umerenim količinama odlična prevencija kancera, srčanih oboljenja, demencije i drugih bolesti. A kad je reč o vinu, to piće može da zaštiti od srčanih oboljenja i kancera jer sadrži antioksidante.

STRUČNO MIŠLJENJE Pivo ne sadrži masnoće i holesterol, a budući da se pravi od žitarica, bogato je biljnim vlaknima, antioksidantima, mineralima i vitaminima (naročito onima iz B kompleksa). Jedan od tih vitamina jeste i folna kiselina koja je vrlo retko zastupljena u ishrani u količinama koje su neophodne. Iako još uvek ne postoji apsolutno pouzdan dokaz o zdravstvenoj koristi crnog vina, španski naučnici ipak tvrde da čaša dnevno pruža izvesnu zaštitu od kancera pluća (mada belo vino neznatno povećava rizik). Ženama se preporučuje da nedeljno uzimaju najviše 14 jedinica alkohola, a muškarcima se savetuje da to ne bude više od 21.

Tekst: Nataša Ćovin; foto: Shutterstock