VODIČ kroz godine PREPLANULOSTI

U prve dve decenije prošlog veka taman ten smatrao se prostačkom odlikom pa se sunčanje izbegavalo, a ta zabrana diktirala je dužinu sukanja, širinu oboda šešira i dubinu dekoltea.

Damski suncobrani (parasoli), koji su se mogli videti u publici u Askotu i na Vimbldonu, bili su svojevrsni ekvivalent današnjim sunčanim naočarima i svaka modno osvešćena žena tog doba posedovala je nekoliko suncobrana različitih boja, dezena i stilova.

 20. GODINE 

Direktna asocijacija preplanulosti na težački rad plebsa počinje da bledi u trenutku kad rad u fabrikama preuzima primat nad bavljenjem zemljoradnjom. Dame sve češće igraju tenis, odlaze na plažu, plivaju i voze bicikl, a njihova odeća odražava novi identitet i slobodu pokreta. Iako „izgoreti“ i „potamenti“ još uvek znače istu stvar, u ženskim časopisima sve češće se pojavljuju fotografije preplanulih manekenki u kupaćim kostimima vodećih modnih marki onog doba – Šanel, Lanvin, Patu. 1923. Koko Šanel napušta Pariz i odlazi u Kan da bi se pridružila Djuku Velingtonu na njegovoj jahti. Neizbežno, njena koža postaje preplanula. Prvi put, bakarna koža dovodi se u vezu sa zdravljem i lepotom.

1920. godine Fotograf Sesil Biton objašnjava trik španske grofice od Penaranda za lažnu preplanulost – ova dama nosila je smeđe najlon čarape uz bele satenske cipele.

 30. GODINE 

Preplanula koža definitivno postaje modni diktat, a modeli u kupaćim kostimima pojavljuju se na naslovnicama letnjih brojeva prestižnog ženskog časopisa „Vogue“ 1936, 1937. i 1938. godine. No, i pored toga što je na mondenskoj plaži u Brajtonu muškarcima bilo dozvoljeno sunčanje u „toplesu“ (bez majice, nekada sastavnog dela kupaćeg kostima i za jači pol), na većini drugih plaža još je važila zvanična zabrana za takvo ponašanje iz 1925. godine. Jači pol nije uživao u čarima potpuno preplanulog tena

1929. Proizveden je prvi bronzer „Cotyten“ u tečnoj formi i kao puder, a reklamiran je kao preparat koji „pobeđuje sunce u njegovoj igri“. Ljudi su se osećali sigurno dok su uživali na toplim sunčevim zracima.

 40. GODINE 

Kupaći kostimi sad već ekstremno otkrivaju obline, zbog čega je žensko telo bilo izloženije i pogledima i sunčevim zracima. Jednodelni kupaći kostimi obično su imali samo traku oko vrata, što je potpuno otkrivalo leđa i ramena. Takođe, u to vreme postaju popularni dvodelni kupaći: gornji deo poput grudnjaka, donji poput šortsa. U ženskim časopisima sve su brojnije reklame za solarne lampe i preparate za veštačko potamnjivanje – „Sun Gold“ i „Leg Make-up“ Elizabet Arden – koji su doživeli pravi bum tokom Drugog svetskog rata zbog velike nestašice ženskih najlon čarapa

1944. Za potrebe filma „Kismet“, Marlen Ditrih je „osunčala“ svoje noge bakarnom bojom. Posledica: teško trovanje olovom.

 50. GODINE 

Nakon perioda nemaštine i oskudice svega i svačega koje je doneo Drugi svetski rat, u pedesetim godinama slavi se povratak udobnom životu. Već na početku dekade, prestižni ženski časopisi, među kojima prednjači „Vogue“, šalju svoje modne timove i fotografe na egzotična mesta, poput Kariba, zbog slikanja manekenki u kupaćim kostimima. Novi modeli otkrivaju velike „predele“ tela, a bikini postaje pravi hit, i pored toga što se donji deo šokantno „spušta“ 10 do 15 centimetara ispod pupka. Uprkos tome, modni dizajneri diktiraju bledu put zaštićenu podlogom za šminku i puderom, kao i svetle senke i ruževe. Ručni suncobrani ponovo ulaze u modu, kao neizostavni detalj čija se boja i dezen kombinuju sa kupaćim kostimom. Takođe, prvi put se reklamiraju preparati za samopotamnjivanje. Konkretno, preparat „QT“ garantuje efekat preplanulosti za samo tri do pet sati.

1957. Uticaj oralnog medikamenta dihidroksijacetona (DHA) na promenu boje kože otkriven je sasvim slučajno u jednoj američkoj dečijoj bolnici. Naime, nakon slučajnog prosipanja ovog leka na kožu pacijenta, ona je poprimila braon boju.

 60. GODINE 

Kišno, promenljivo vreme na Britanskom ostrvu, uslovljava novi modni diktat u prvoj polovini šeste dekade. Ali, tada se u Kaliforniji rađa sunce i uzvraća udarac „bledilu“ i „kolornoj monotoniji“, pojavom surfera, hipika i drugih grupacija koje su se „kupale“ u suncu Zapadne obale. S druge strane Atlantika, Brižit Bardo osvetljava obraz Evrope i pozira paparacima na plaži u Kanu, obučena u minimalan bikini. Brižit će, nakon što su je paparaci uhvatili u monokiniju, „inaugurisati“ trend toplesa. Mnogi slede njene navike sunčanja zbog čega je, do tada uspavani Sen Trope, postao najzanimljivije mesto na svetu za hiljade muškaraca. Međutim, trideset godina nakon „rađanja“ toplesa i mode bakarne kože, fotografija lica ove glumice počinje da se koristi kao primer opasnosti sunčevih zraka i posledica sunčanja

1961. Brend „Coppertone“ promoviše novi preparat pod nazivom „QT“, inače prvi losion za samopotamnjivanje koji sadrži DHA.

1969. Američko udruženje lekara odobrava upotrebu kantaksantina kao boje za hranu. Nakon izvesnog vremena, ova materija počinje da se koristi u sastavu pilula za veštački ten. Ipak, pokazaće se da su one bile uzrok velikog broja slučajeva hepatitisa, kao i pojave žutila u mrežnjač

 70. GODINE 

Tokom sedamdesetih godina prošlog veka u modi je još tamnija koža. Odmor na španskoj obali mnogima postaje dostupan dok izuzetno popularni preparat za sunčanje na bazi kokosa stvara utisak užitka na egzotičnim destinacijama bez obzira na mesto na kojem se nalazite. Iako su egzotične destinacije i prestižna letovališta delovala više šik i pružala veći užitak, niko nije mario za to gde i kako će preplanuti. Zvezde američke TV serije „Čarlijevi anđeli“, preplanule na kalifornijskom suncu, bile su uzor svim ženama sveta, dok su solarijumi i preparati za samopotamnjivanje omogućavali lako postizanje željenog izgleda, čak i za žene na severnoj hemisferi

1970. Nemački naučnik Fridrih Vulf kreira prvi krevet za sunčanje – solarijum, koristeći fluorescentnu svetlost za kreiranje spektra UVA i UVB zraka. 

 80. GODINE 

Tokom osme decenije prošlog veka postaju uočljive prve indikacije povlačenja u hladovinu, najviše zahvaljujući sve glasnijim upozorenjima lekara o štetnostima sunčanja i sve većem broju slučajeva kancera kože. Tokom ove dekade turizam doživljava pravi procvat, naročito kada su u pitanju letnje destinacije, što omogućava lakše i brže sticanje preplanulosti nego ikad ranije. Dok su modne fotografije i editorijali podsticali „aristokratski“ izgled kože u senci, reklame preparata za sunčanje obećavale su brže sticanje tamnijeg tena i obraćale se masama žena

1985. Američko udruženje dermatologa započinje edukativnu kampanju o štetnosti sunčevih zraka i o direktnoj vezi izlaganja kože njima i pojave kancera kože. Tri godine kasnije, isti eksperti objavili su da „ne postoji bezbedan način sunčanja“.

 90. GODINE 

Godine 1992, časopis „Vogue“, kao neprikosnoveni promoter modnih trendova, objavljuje vest: „Preplanulost je izašla iz mode. Ovog leta svi će okretati glave za ženama blede puti i izuzetne lepote. To je izgled koji će kreirati ideal lepote u narednom veku“. Na modnim pistama i u editorijalima časopisa uskoro su počele da se pojavljuju „bolesno“ blede manekenke. Svaka od njih izgledala je kao da godinama nije videla sunca. No, ovaj trend nije spremno, niti masovno prihvaćen. Godine 1998, Eva Hercigova, osenčena sredstvom za samopotamnjivanje („St Trope“) isfotkana je na plažama Kariba. „St Trope“ revolucija, kao i promovisani trend samopotamnjivanja sprejom (tehnika „airbrush“), vratila je preplanulosti primat.
1994. Vlasti u državi Teksas donose zakon o zabrani više od jedne posete solarijumu dnevno.
1995. Tom Lahlin i Troj Kuper kreiraju koncept za „Mystic Tan“ – kapsulu (kabinu) sa 18 brizgalica iz kojih se ravnomerno raspršuje sredstvo za samopotamnjivanje, i to za 60 sekundi.

 POČETAK 21. VEKA 

Modni editorijali svih ženskih magazina koji drže do sebe, kao i reklamne kampanje, nastavljaju da podgrevaju strast prema veštačkoj preplanulosti. Vodeće kozmetičke kompanije – „Johnson & Johnson“, „Olay“, „Nivea“, „L’Oreal“ – ne prestaju da se nadmeću u stvaranju novih preparata za ovu namenu. Sve u svemu, modni svet je postigao svoj cilj, bar u estetskom smislu, a bakarna preplanulost nastaviće da „živi“, još dugo, dugo..

2001. U knjizi „Me Talk Pretty One Day“, autor Dejvid Sedaris naziva svoju sestru „tanoreksikom“, želeći da jednom rečju opiše njenu opsednutost sunčanjem. Ovaj termin kasnije počinje da se koristi za osobe koje se kompulsivno sunčaju ili samopotamnjuju, poput Paris Hilton.
2004. Kozmetička kompanija „Jergens“ promoviše novi proizvod „Natural Glow“, losion za samopotamnjivanje koji omogućava postepeno potamnjenje kože. Sve zalihe preparata prodate su istog meseca kada se pojavio na tržištu! 2007. Eksperti ekstrahuju hemijsku materiju iz preparata za samopotamnjivanje, Melanotana II, koja, kada se ubrizga u kožu, stimuliše produkciju melanina. Osim toga, utvrđeno je da ova materija istovremeno deluje kao afrodizijak. Trenutno se u Američkom udruženju lekara razmatra mogućnost o izdavanju dozvole za upotrebu ove materije u terapiji seksualne disfunkcije.

 BUDUĆNOST 

A šta nas čeka u budućnosti? Da li ćemo odbaciti kupaće kostime i kremice za sunčanje i prihvatiti odeću koja maksimalno štiti od UV zraka kakva se već danas prodaje na Zapadu, pokazaće vreme!

Foto: Pacificcoastnews, Mladen Sekulić