Seks usrećuje samo četvrtinu žena?

Značaj seksualne revolucije tokom šezdesetih godina je i jednakost među polovima kad je reč o seksu, ali dame imaju manju želju za seksom od muškaraca.

To je rezultat je novog istraživanja objavljenog u knjizi “Honey Money” (Medeni novac) uglednog britanskog sociologa dr. Ketrin Hakim.

Kultura seksa

To je jedan od kontraverznih tvrdnji kojom dr. Hakim ruši neka fundamentalna verovanja o jednakosti polova i značajima modernih međuljudskih odnosa.

Podnaslov knjige – “Vrednost erotskog kapitala” – temelj je autorkinog istraživanja u kojem ona iznosi niz dokaza da lepše, sređenije i atraktivnije žene postižu uspeh u svakoj sferi života.

Ali, ne ostaje sve na tvrdnji da će lepšim ženama biti garantovan bolji život, i to od ranih dana u vrtiću, preko školskih i fakultetskih klupa, do poslovne karijere.

Hakim poriče feminističku tvrdnju da je seksualnost kod žena procvetala nakon dugih, mračnih vekova njenog potiskivanja. Žene, tvrdi ona, jednostavno nisu zainteresovane za seks u istoj meri kao muškarci.

Njena istraživanja pokazuju da čak trećina žena ima nizak nivo želje za seksom ili ga uopšte nema. To ih čak ni ne brine, uprkos kulturi u kojoj nije poželjno da žena nema partnera – ili više njih.

Pravi izvori sreće

Ispitane žene širom Evrope rekle su šta ih zaista usrećuje – samo četvrtini ispitanica seks donosi sreću. U poređenju sa onima koje tvrde da ih usrećuje posedovanje kućnog ljubimca – 42 posto – taj podatak pokazuje da modernoj Evropljanki seks zaista nije toliko važan.

Uzorak dr. Hakim, nije zanemarljiv – istraživanje je sprovedeno na 12.000 žena iz raznih zemalja Evrope. Žene iz 58 zemalja obuhvaćene ovim istraživanjem tvrde da je spoljni izgled za njih važniji od vođenja ljubavi kada nabrajaju stvari koje čine njihov život srećnim.

Muzički spotovi nabijeni erotičnim scenama, sa seksepilnim izvođačima, često ženskim, koje su uzor mladim tinejdžerkama, ne idu u prilog ovim podacima – čini se da moderne mlade žene seksepilnosti ipak daju važno mesto.

Vruće južnjakinje

Međutim dr, Hakim i za to daje naučno objašnjenje. Ženski libido je jednak muškom u vrlo kratkom delu života – do tridesete godine. Nakon toga stvari se postavljaju na ranije navedene podatke i za većinu žena seks dolazi tek nakon, na primer, izgleda i kućnih ljubimaca.

Ipak, tu postoje značajne regionalne razlike, a stereotipi su u ovom slučaju više od stereotipa. U toplijim zemljama, na primer, na Mediteranu i u Africi, zaista teče vrela krv, a žene su zainteresovanije za seks.

Upoređujući prosečnu seksualnu aktivnost u severnoj Evropi i Africi, ovaj podatak sve govori: u nekim afričkim zajednicama bračni parovi u proseku 440 puta godišnje vode ljubav, što je dvostruko više od zemalja severne Evrope.

Najveća razlika između želje za seksom kod muškaraca i žena prisutna je u anglosaksonskim zemljama – Britanke i Amerikanke znatno su manje zainteresovane za seks od svojih partnera.

Rezultat toga je, tvrdi Hakim, manje seksa i lošiji klimatski uslovi.

Muškarci žele seks, žene ga odbijaju. Monogamija je pak, samo “politička strategija”, nasleđe patrijarhata postavljeno kako bi se osiguralo da i oni najmanje atraktivni, bogati i moćni muškarci imaju barem jednu seksualnu partnerku.

Sukob sa feministkinjama

Nova knjiga dr. Hakim nije prva koja je izazvala kontraverze i otvoreni bes feministkinja koje tvrde da Hakim namerno ističe razlike među ženama.

Ona im, pak, odgovara da one čine isto, ali bez naučnih temelja. Nakon niza istraživanja u kojima je srušila neke moderne pretpostavke, na primer, one da su žene zaista jednako dobre u “muškim” poslovima kao njihove muške kolege, “Honey Money” ipak ide korak dalje.

Lepe žene mogu dobiti sve što požele. Naslov knjige je parodija na rečenicu slogan koji prostitutke u Džakarti koriste kako bi reklamirale svoje usluge – No money, no honey (Bez novca nema meda), ali u suštini Hakim tvrdi da bez atraktivnosti nema novca.

Šta je sa muškarcima?

To naročito važi za žene koje, ako nauče baratati svojim erotskim kapitalom, mogu biti i do 20 posto uspešnije u poslu od svojih “običnih” koleginica.

Imaće i bolje brakove, tvrdi Hakim. Za razliku od muškaraca kojima erotski kapital može biti smetnja. Iako stoji činjenica da će atraktivniji muškarci lakše postići status u društvu, brakovi u kojima je muškarac atraktivniji od žene najčešće se završavaju razvodom.

Dr. Hakim, iako ugledna naučnica koja, iako nema dece, jer bi je to onemogućilo da piše knjige, vraća se na neka fundamentalna, čak i zastarela verovanja o podeli polova.

Ako se njena ranija istraživanja, uz ona koja će se uskoro naći na policama knjižara, svedu na nekoliko rečenica, postaje jasno: žena treba da bude lepa. Žena treba da zadovolji muškarca. I to je jedino što je čini istinski srećnom.