Pronađite UMETNICU u sebi

Izgled vara! Kada vidite ženu kako stoji u prirodi i opušteno umače četkicu u boje, čini vam se da je to veoma lako. Međutim, kada je reč o biohemijskim procesima, u njenom organizmu odvija se prava „žurka“: naučnici su utvrdili da supstance slične opijatima preplavljuju naš mozak dok se bavimo nekom umetničkom aktivnošću.

Kreativnost pričinjava zadovoljstvo i poboljšava zdravlje. Tokom mnogih medicinskih i psiholoških eksperimenata utvrđeno je da se „stvaralačka moć duha“ lepi na telo i dušu poput flastera, i može se podsticati.

Umetnost umesto tableta
Muzika, na primer, poboljšava raspoloženje depresivnih ljudi i snižava krvni pritisak, pevanje pojačava moć pamćenja, slikanje ublažava strahove i hronične bolove. Šta se to tačno dešava tokom kreativnog rada i kakve pozitivne efekte proizvodi?!

Psiholozi se slažu u jednom – svako ko pretoči ideju u nešto što može da se vidi, dodirne, pročita ili čuje, doživljava osećaj uspeha. Osim toga, ako uspemo da strahove, nadanja i snove iznesemo iz svog unutrašnjeg sveta, stvaramo spasonosni ventil i smanjujemo pritisak koji neprestano osećamo. Svako ko slika, piše, pravi neke predmete ili se bavi istraživačkim radom, na nekoliko dragocenih trenutaka zaboravlja vreme i mesto na kojem se nalazi i tako pravi distancu u odnosu na brige i probleme. Pri tom se, tvrde stručnjaci, stvara osećaj da smo i sami autori svoje priče i da učestvujemo u njenom oblikovanju.

Time nam se vraća osećaj kontrole i postajemo opušteniji, optimističniji.

Naučnici smatraju da svi ljudi mogu biti kreativni ma čime se bavili – bilo da sade cveće, prave kućicu od drveta ili uče da sviraju klavir. Međutim, mnogi su skloni da sve posmatraju iz perspektive strogog perfekcioniste: ako ćemo pevati, onda to treba da bude savršeno ili nećemo nikako! I tako na kraju ne preduzimaju ništa – odlučuju da je bolje da se ne trude uopšte. Psiholozi tvrde: ko ne učestvuje, ne može ni da se razvija. Svi imamo veliki strah od toga šta bi drugi mogli da kažu. Ali, kreativnost nastaje samo kao rezultat hrabrosti i nekonvencionalnosti, a funkcioniše po sopstvenim zakonima.

Ništa na silu
Naučnici drugu fazu nazivaju inkubacijom. Sakupljeno znanje se „krčka“, mozak nastavlja da obrađuje informacije iako toga nismo ni svesni. To je takozvana divergentna metoda: aktiviraju se udaljena područja mozga – počinju da se stvaraju najšarenolikije i izukrštane veze između informacija. Iako vam tada može izgledati kao da se sve dešava veoma sporo, ostanite smireni i sačekajte. U zavisnosti od toga o kakvoj kreativnosti je reč, potreban je različit vremenski period i prostor da bi se ona razvila. U trećoj fazi sledi gotov „proizvod“ – ideja nam pada pred noge. Odjednom tačno znamo kojim motivom ćemo ukrasiti majicu ili kako da naslikamo mrtvu prirodu. Preostaje samo da krenemo u akciju. U toj petoj fazi psiholozi savetuju da sačuvate prisebnost – treba da se prepustite, da ne vršite pritisak na sebe i da izdržite sitne frustracije.

Buđenje ideja
Pokrenite svoj mozak Ova vežba zahteva angažovanje obe polovine mozga, što je veoma važno za kreativni proces. Stanite blago razmaknutih stopala i hodajte u mestu dižući kolena do visine kukova. Pri tom, desnom rukom dodirujte koleno leve noge i obrnuto. Ako ste za malo više dinamike, nabavite trambulinu. Blago njihanje i lagano skakanje povećavaju efekat ove vežbe.
Razmišljajte unakrst umesto pravolinijski Kreativnost se zasniva na originalnosti. Zato se naviknite da postavljate neobična pitanja i da razmišljate u neuobičajenim pravcima. Na primer, šta biste uradili ako biste morali da pređete brzi potok a da ni uzvodno ni nizvodno nema mosta. Kako teče bajka o Snežani nakon „happy enda“?

Pustite da teče Uzmite olovku i blokčić i počnite da pišete sve što vam padne na pamet – bez tačke i zareza, bez samocenzure. Ili, stavite pred sebe veće parče papira i nekoliko bojica, i počnite da crtate. Bilo šta – tek tako. Tehnika automatskog pisanja ili crtanja golica naš kreativni potencijal. 
Utvrdite kvotu ideja Smislite pet različitih načina kako da uredite svoj pisaći sto. Ili pet projekata koji će zapanjiti vaše kolege. Nakon toga počnite aktivno da tragate za idejama, nemojte pasivno da čekate da vam se jave.
A, sada – počnite! Mnoge dobre ideje nestaju zato što mislimo da treba da odvojimo mnogo vremena za njihovu realizaciju. A upravo je suprotno! Ko se bar deset minuta dnevno posveti nekom planu (npr. da snima videokamerom, pravi nameštaj od drveta, pretvori terasu u mali cvetni raj…) ima sve izglede da tu ideju pretvori u stvarnost.

Tekst: Jadranka Bokan; Foto: Shutterstock