Šta je bolje: Čučanj sa šipkom ili bučicama?

Trener: Milan Zarić MSc

Autor teksta: Milan Zarić MSc Master profesor sporta i fizičkog vaspitanja www.licnitrener.com

Često se postavlja pitanje da li je bolje raditi čučanj sa šipkom kao opterećenjem ili sa bučicama? Koja opcija je bolja i da li uopšte ima razlike?

Foto: Guliver/Thinkstock

Na samom početku da razjasnimo, kada se kaže šipka misli se na olimpijsku šipku mase 20 kilograma i dužine 218 cm. Opterećenje je savršeno raspoređeno pa nećete imati osećaj da vam sva težina pritiska samo jedan deo dela. Što se tiče bučica njihovu masu prenosimo rukama, odnosno držimo ih šakama i masa može varirati od 1 kilogram pa do 40 kilograma, u nekim slučajevima i više.

Smatram da je bolji izbor šipka ako imate za cilj da forsirate klasičan polu čučanj, čučanj i duboki čučanj i da vam ona omogućava da maksimalno opteretite mišiće nogu, zadnjice, ali i donjih leđa. Na takmičenjima u dizanju tegova u disciplini čučanj opterećenje se dodaje na olimpijsku šipku. To je dovoljan pokazatelj da je ona odličan izbor kod devojaka koje hoće da učvrste i povećaju obim svojih sedalnih mišića, što ne znači da uz ovakav vid vežbanja ne mogu smršati ili redukovati svoje masne naslage. Razliku pravi jedino metod vežbanja, a ne izbor vežbe.

Sa druge strane bučice kao način dodatnog opterećenja kod vežbe čučanj imaju svoje prednosti, a glavna od njih je mogućnost da već kompleksnu vežbu učine još složenijom pa samim tim i dodatno povećaju potrošnju kalorija što je većini devojaka veoma bitno. Radeći čučanj sa bučicama možete u isto vreme raditi i biceps pregib, triceps opružanje iza glave, potisak za ramena i još mnogo izolaconih vežbi koje će aktivirati mišiće gornjeg dela tela, a posebno mišiće ruku.

Još mojih tekstova možete pročitati OVDE.