Izložba Janoša Tarka u Malom Likovnom Salonu

Izložba mladog novosadskog slikara Janoša Tarka pod nazivom “Ironeske” otvorena je u ponedeljak u Malom likovnom salonu na Bulevaru Mihajla Pupina i biće otvorena do 18. juna.

Tekst i foto: Žikica Milošević

Tarko, poznat po snažnom koloritu i ekspresivnom izrazu kojim izvrgava ruglu savremene deformisane trendove u društvu i ljudskoj psihi, vraća nam se drugom izložbom za manje od mesec dana, ovaj put pod nazivom “Ironeske”, ili, doslovno, ironične humoreske.

I sam učestvujući u atmosferi koju kritikuje, Janoš nam pokazuje veselu nakaznost savremenog sveta, koji taman kada pomislite da je smešan, uplaši vas, a taman kada ste se uplašili, poštane vam smešan.

Vatromet boja je i dalje prisutan a socijalna kritika nikada nije bila jača, jer u kolopletu čudovišta koje se groteskno zabavljaju, možete videti naslove tipa “tri cice”, “lepotica” ili “kafana” što nam pokazuje kakav je, rastočen, ovaj suvremeni reality svet iza sjajne maske i foliranja da je sve sjajno.

Sam Janoš o svojoj izložbi i ovom ciklusu kaže sledeće:
“Radove koje predstavljam u mom novom serijalu su jedna slika velikog formata i digitalni printovi koji su nastali na osnovu malih crteža zabeleški. Sam naziv „Ironeske“ nastao od reči ironija nas već upućuje na koncept izložbe, kao i prethodni radovi oni su ironičnog i pomalo grotesknog karaktera. Ismevaju vrednosti i društvo u kome živimo i koje se sve više i više graniči sa absurdom i glupošću. Svedoci smo ekstremnog tehnološkog napretka koje nas u kombinaciji sa takodje ekstremnom masovnom manipulacijom dovode u rizik od totalnog samouništenja i u duhovnom i u fizičkom smislu. Svesnost o tome ne postoji u dovoljnoj meri i čini mi se da brzim koracima jurimo ka vrlo neizvesnoj budućnosti. Aludirajući na licemernu i surovu sadašnjost ti moji radovi su donekle i komični ali istovremeno nas navode na kritičko razmišljanje koje u današnje vreme skoro i da ne postoji. Oni su ilustracija naše uvrnute realnosti. Posmatram, vidim, uočavam, beležim i moja dela su u velikoj meri parodiranje na ulogu i odnos individue prema društvu i obrnuto. Ona kroz satirične tragi-komične humanoidne pojave i vizualne izjave upozoravaju ali i postavljaju pitanja. Gde je granica i da li ona uopšte postoji?… il smo mi još uvek na stupnju nekontrolisane horde sa dozom civilizacijske arogantnosti i bahatosti? Moja dela su samo jedan sitni odlomak, impuls i odraz svega što se dešava oko nas a na gledaocima i publici je da prosude, uvide, nasmeju se a u najgorem slučaju ostanu ravnodušni.”

Izložba je otvorena do 18. juna.