Stari oglasi promovisali su gojenje

Sa današnjom industrijom proizvoda za mršavljenje vrednom 60,9 milijardi dolara samo u Americi, teško je zamisliti kako je izgledao svet kada je mršavost bila loša stvar. Međutim oglasi, objavljivani u časopisima i novinama od 30-tih do 60-tih godina, pokazuju kako je dobijanje na težini bilo vrlo poželjno, kao što je danas gubljenje kilograma.

Ove reklame promovišu razne dodatke ishrani kojima se podstiče dobijanje kilograma u cilju atraktivnijeg izgleda. Fotografije punačkih modela pojavljivale su sa zajedno sa izjavama kao što su: „Osećam se tako nabubreno“ i „Ako želiš da budeš popularan, ne možeš sebi da priuštiš da budeš mršav.“

Na jedanom oglasu za kvasac, na kojem je prikazana manekenka u bikiniju, pisalo je: „Muškarci nisu gledali u mene kada sam bila mršava. Ali pošto sam se ugojila dva kilograma, ovim novim jedinstvenim načinom, svi muškarci žele da im budem devojka.“

Drugi oglasi kažu: „Mršave devojke nisu glamurozne devojke.“ U jednoj reklami opisuje se kako lak način za dobijanje 2 do 6 kilograma, uz natpis: „Mršav čovek nema šansu, voleo bih da se udebljam. “

Jedan detalj koji postoji i u današnjim reklama jesu poznate ličnosti. Naime, na oglasu za tečnu emulziju za debljanje nalazila se glumica Eva Siks. Ona kaže: „Ne dajte im da vas vide mršave. „Isti ovaj proizvod reklamirala je 60-tih godina Linda Pek, izgledajući poput glumica iz današnje serije „Baywatch“,  iako ova era daleko prethodi šou.

Postoji jasna razlika u željenom obliku tela. Žene su u 40-tim i 50-tim godinama težile da imaju uži struk, jače bokove i grudi, dok je danas idealna vitkija silueta. Trenutna kriza gojaznosti ukazuje na to da smo u prošlosti možda više trebali da vodimo računa o ishrani. Manje vežbanja i ishrana puna masti i alkohola uzrokovala je nakupljanje viška kilograma.

Nasuprot tome, tipična ishrana 1949. godine, iako je brojala jednaku količinu kalorija, bila je zasnovana na povrću i složenim ugljenohidratima koji se sporo vare. Takođe, žene posle rata trošile su više kalorija radeći kućne poslove.

Ken Foks, profesor fiskulture i zdravlje na Univerzitetu u Bristolu, krivi automobile i televiziju 50-tih za promenu životnog stila. „U ovom periodu broj ljudi koji su živeli aktivnim životom počeo je da se smanjuje, a broj  vlasnika automobila je naglo počeo da raste „, kazao je Foks.