Tema nedelje: Gde su vaše komšije?

Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“

Nameravala sam da danas pišem o tome kako smo se proveli na Blogomaniji, o šetnji ulicama Maribora i putešestviju naše L&Z ekipe u Grac, ali sam jutros „upala“ u romantično raspoloženje, pa ću priče iz Slovenije ostaviti za sledeće blogiće.

U obližnjoj samousluzi sam srela komšiju koji mi se dopadao kada sam bila u srednjoj školi. Prošlo je od tada ne baš malo godina, ali izgleda tako da bih i danas obratila pažnju na njega. Dugo se nismo videli, jer se – kad je završio fakultet – preselio u drugi grad. Nedavno se vratio u stari kraj, u stan u kojem je nekad živeo sa roditeljima i mlađom sestrom. Priča mi kako mu je bilo teško da se navikne da ulazi u isti lift, novine kupuje u istoj trafici, a da nikoga ne poznaje. Većina stanara se u međuvremena promenila, pa se odjednom osećao kao gost u poznatom prostoru. Doduše, ponudila bih se ja da mu budem „poznato društvo“ da nije one burme na ruci 😉 Kaže: „Prošlog meseca sam oženio sina, a čini mi se da sam još uvek mlad. Okrenuću se za zgodnom ženom, otići na koncert benda koji volim, svake nedelje ići na mali fudbal…“. Čudno je kako pre ili kasnije dođe vreme kad duh i krštenica prestanu da se slažu. U takvim periodima obično je vrlo važno da li se vaše lice i telo bolje slažu s duhom ili krštenicom 😉 Uglavnom, moj stari/novi komšija i ja se lepo ispričasmo, a budući da smo se nekada kretali u istom društvu, mada je sedam godina stariji od mene, nisu izostale ni one standardne priče „ko je gde, ko šta sada radi“.

Dok nije bilo instagrama ovakve kadrove je tek poneko primećivao, a danas ih „jurimo“. Nove mogućnosti, nove navike 🙂 ; Foto: Instagram / @brankica.treskavica

Razgovor s njim me je naveo na razmišljanje o mojim nekadašnjim komšijama. Za većinu odavno ne znam gde su, ali – ako u komšiluk svrstamo i one koji stanuju u zgradi preko puta ili „iza naše“ – postoje i oni koje redovno srećem radeći svoj posao. S Jelicom Greganović sam išla u osnovnu školu i, svakog dana, prelazila put od „kuće do škole i škole do kuće“. Između moje zgrade i one u kojoj je odratao Nenad Radujević, vlasnik modnog studija Click, postojalo je samo dečije igralište. Dva sprata iznad mene stanovala je Stela Karl Ćosić, koja danas radi kao lajf kouč, a godinama je bila u svetu biznisa, baš u firmama sa kojima L&Z sarađuje. Ne samo da smo živele u istoj zgradi, već smo bile ista generacija u Trećoj ekonomskoj, a kasnije završile isti fakultet.

Kad bih probala da se prisetim svih komšiluka koje sam imala, menjajući poslovnu adresu – potrajalo bi. Budući da, kao ni većina horoskopskih Bikova, ne volim promene, svaki put kad se treba pakovati i ići u novi kraj pomislim – možda će mi se baš tu desiti nešto zaista lepo. Tako u selidbu unesem dozu draži, išćekivanja, neizvesnosti… Već sledeće nedelje će na mojoj vizitkarti pisati nova adresa, pa – ko zna.

Dan posle pisanja ovog bloga srela sam Vesnu iz Pristopa koja mi je rekla – računaj da ćemo te zvati na Dan komšija. Tada ćemo proglasiti najlepše komšijske priče na konkursu Grand kafe. Kad sam došla kući, ukucala sam www.dankomsija.rs i, zaista, naišla na neke divne, tople reči.