Ne ubija nas gojaznost, već nedostatak fizičke aktivnosti

Istraživanja su pokazala da možete da imate višak kilograma, a da istovremeno budete u formi. Pa zašto smo onda opsednuti ishranom, a ne time koliko se krećemo?

Prema istraživanju Evropske zdravstvene organizacije, koje je objavio Evropski statistički zavod „Eurostat“,  skoro četvrtina žena u Velikoj Britaniji je gojazna, a isto toliko muškaraca ima višak kilograma. U međuvremenu Džejmi Oliver nastavlja svoju kampanju za poboljšanje ishrane u školama, tražeći od premijera Velike Britanije da školske ustanove ne zanemaruju ovaj problem i ističući da stopa gojaznosti vrtoglavo raste.

Međutim, suština problema nije u gojaznosti. Naime, gojaznost nije ono što nas košta dobrog zdravlja. Koristeći podatke iz istraživanja „Kuper centra“, naučnik Stiven Bler i njegove kolege utvrdili su da istovremeno možete da budete debeli i u formi. Naime, istraživanja su pokazala da je bolje imate višak kilograma, a biti fizički aktivan, nego imati normalnu telesnu težinu, a da se pri tome uopšte ne krećete. U ovom drugom slučaju postoji mnogo veći rizik od smrti. Bler smatra da je fizička neaktivnost najveći zdravstveni problem u 21. veku. Ipak, umesto da pažnju usresredimo na fizičke aktivnosti, uglavnom se fokusiramo na problem gojaznosti. Kao pojedinci, ne možemo da prestanemo da se merimo i to je osnovna karakteristika programa za mršavljenje. Ovakav fokus stalno se ponavlja u raznim kampanjama i medijima, ali opsesija činjenicom koliko smo teški  i koliko kilograma treba da izgubimo, jednostavno nam ne pomaže u zamisli da vodimo zdraviji život, niti umanjuje opterećenost zdravstvenog sistema.

Kampanja kao što je „Change4Life“ koju je inicirala britanska vladea, a koja kombinuje savete o ishrani i konzumiranju alkohola sa predlozima fizičkih aktivnosti, jeste dobra, ali poruka mora da bude mnogo jednostavnija i jasnija.  Zaboravite na kritikovanje navika u ishrani i ne fokisitrajte se na to koliko vaga pokazuje, već pružite mnogo privlačnije rešenje i reci te ljudima da je fizička aktivnost preduslov za duži i zdraviji život.

Kada bi neko ljudima ponudio lek koji pruža sve ove prednosti, a nema nikakve posledice, svi bi pojurili da ga nabave. Pilula koja obećava isti efekat kao 30 minuta laganog vežbanja dnevno, bila bi najveća vest širom sveta. Međutim, tako nešto ne postoji na tržištu – tako da nema ni ovakve vesti. Međutim, rešenje postoji. Naime, fizička aktivnost može da smanji rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, kao i neke vrste raka, čak može da odloži početak gubitka pamćenja. Prema rečima Karima Kana, urednika britanskog časopisa za sportsku medicinu, potrebno je da vežbate 60 minuta dnevno da biste sačuvali optimalno zdravlje. Ovde nije cilj da se ljudi nateraju da trče maraton, niti je potrebno da izdvajate vreme i novac za odlazak u teretanu svakog dana. Za mnoge, ovo su nedostižni ciljevi koji vode ka osećaju neuspeha koji nas vraća na pogrešan put gde smo opsednuti gubitkom kilograma.

Umesto toga potrebno je da  vratite fizičku aktivnost koju je brzi način života izbacio iz  vaše svakodnevne rutine. Pola sata fizičke aktivnosti dnevno zahteva određeni napor, međutim tih pola sata možete podeliti u 10-minutne blokove koji mogu postati sastavni deo vaših svakodnevnih obaveza. Dostizanje pozitivnog cilja uvek je mnogo privlačnije od stalnog prekoravanja ljudi zbog njihove ishrane ili upiranje prstom zbog viška kilograma.

Usko gledanje vlade, kampanja, a i pojedinaca na problem gojzanosti treba da se promeni, a ako  ne možete da se oslobodite ove opsesije, stalno stajanje na vagu može da se ubroji u fizičku aktivnost.