Aplauz za Krivu Reku: Ovako je izgledao prvi odlazak u pozorište meštana jednog sela

Zanimljivom akcijom „Aplauz za Krivu Reku“ Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) pružilo je nezaboravan doživljaj za pedesetak meštana sela Kriva Reka koji nikada do tada nisu bili u pozorištu, ali i poslalo snažnu poruku javnosti – pozorište nije rezervisano samo za kulturnu elitu.

Foto: Printscreen

Kriva Reka, idilično planinsko selo na obroncima Kopaonika broji oko 400 stanovnika. Burna i tužna istorija ovog sela (zemljotres osamdesetih, veliko stradanje u toku Drugog svetskog rata, itd) osnova je njihove, za naše podneblje neuobičajene složnosti i pozitivnosti. Oni su neposredni, radoznali, vredni ljudi. Na poziv da posete JDP-a i pogledaju predstavu „Uobraženi bolesnik“ po Molijerovom delu u režiji Jagoša Markovića, odazvali su se skoro svi pozvani Krivorečani, verovatno i zbog toga što se u Krivoj Reci, kao uostalom i u većini manjih mesta i sela po Srbiji na polju kulture ne dešava išta.

Ukupno pedeset Krivorečana pošlo je u malu JDP avanturu. Ispred retke seoske prodavnice, tačno u podne kreće autobus za glavni grad. Mnogi su tu još od ranog jutra, željni da sve što pre počne. Uzbuđenje među njima je ogromno. Skoro niko od njih nikada nije bio u Beogradu, a kamoli na jednoj prestižnoj pozorišnoj predstavi. Očekivanja su velika. Detaljne pripreme, za poduži put, okončane. Sve je spremno: frizure, šminka, telefoni za fotografisanje, palačinke i gibanica za usput… Devojka iz prodavnice prosipa vodu za autobusom. Srećan put!

Pre predstave grupa na kratko obilazi grad turističkim autobusom. Razdragani mlađi Krivorečani pevaju i mašu Beograđanima koji ih srdačno otpozdravljaju. Uveče je na redu poseta JDP-u. Nestrpljivi i ozareni zauzimaju svoja mesta. Uskoro će uživo videti neke od svojih idola sa televizije – glumce Jelisavetu Seku Sabljić, Dragana Mićanovića, Vlastu Velisavljevića, Radovana Vujovića… Uskoro će prvi put „osetiti“ pozorište.

Predstava je u toku. Iščekivanje i uzbuđenje, iskreni smeh i očaranost scenom pokazuju samo jedno: ushićenje koje publici donosi kvalitetna pozorišna predstava je univerzalno osećanje, a jezik pozorišta od davnina neposredno komunicira sa svim slojevima društva. Posle predstave Krivorečani dele svoje utiske: bilo je neponovljivo, bilo je neočekivano, zabavno, bolje od bioskopa, svi bi želeli ponovo da dođu u pozorište ili da pozorište dođe do njih. Pokreće se pitanje manjka kulturnih dešavanja van prestonice. U manjim mestima ponuda je oskudna, a u seoskim zajednicama gotovo da je uopšte nema.

Posle odigrane prdstave, pravo sa pozorišnih dasaka, glumačka ekipa dolazi da se pozdravi i slika sa ozarenim Krivorečanima. Pedeset nasmejanih lica kojima ni brojni poljski radovi, ni visoka temperatura, ni četiri sata vožnje do prestonice i isto toliko nazad, nisu smetali na putu do prvog i pravog pozorišnog ugođaja. Zaslužili su aplauz ne samo umetnici i organizatori već i nova, ali sigurni smo već verna Krivorečka publika koje će i svaku sledeću šansu neposrednog susreta sa umetnošću željno i zahvalno ugrabiti.

Lepa zamisao je postala akcija, a akcija je ostavila neizbrisiv trag u planinskom selu na obroncima Kopaonika. Utisci se još nisu slegli, a samo jedno pozorišno iskustvo možda je otvorilo vrata nekom budućem kulturnom životu srpskog sela. Bilo bi dobro da akcija „Aplauz za Krivu Reku“ postane tradicija i da se i meštanima drugih zainteresovanih seoskih sredina pruži ista šansa – da posete, osete i dožive autentičnu magiju pozorišne predstave. Srpsko selo zaslužuje pažnju i aplauz za interesovanje i otvorenost za nova kulturna iskustva. Aplaudiramo svima!

Kako je izgledala prva poseta Krivorečana jednom pozorištu i kakvi su njihovi utisci o odgledanoj predstavi možete pogledati na linku: