Mom 2 Be: Fenomen gnežđenje

Piše: Marina Marić, izvršna urednica magazina „Lepota i zdravlje“

Pre neki dan, dok je matori radio krčao u kuhinji, a meni ruke bile potopljene u vodi i sapunici – zazvoni mi telefon. Marija. Zove na kolače, kaže pravile ona i sestra. Mislim se, njene kolače ne valja odbiti, a sa druge strane – posla preko glave. Sad kad su majstori konačno završili „prljave“ radove, od postavljanja novih prozora, pregrađivanja i krečenja, svaki trenutak svog godišnjeg odmora ove nedelje (čitaj godišnjeg umora!) koristim da što pre „zategnem“ stan i krenem u one slatke pripreme – kupovinu bebi-stvarčica. Elem, odložim ja ipak te kolače za sutradan uz objašnjenje da moram da oribam stan, a Marija će na to: „Pa dobro, ko je još video trudnicu da riba?! Gde ti je ona žena što ti sprema? Što ne vičeš da treba pomoć?“. „Ma kakvi, imam pomoć. Priskaču svi kad ko stigne, a i stvarno mi nije teško. Hvala ti. Uostalom, trudim se da ne radim mnogo“, lažem je samo da mi ne bi držala lekciju. Znam, u pravu je ona u potpunosti, ali mi je po prvi put (!) zadovoljstvo da ribam kuhinjske elemente i prskam onim asepsolom po kući, kako bih dezinfikovala svaki kutak pre unošenja bebećih stvarčica u stan. Čak sam se jutros probudila u pola šest razmišljajući o ponudi u salonima tapeta i da li ću pronaći baš one plave rolne sa zvezdicama za Filipovu sobu.

Kažu da je razlog ovog našeg pomahnitalog spremanja u trudnoći zapravo neki instinkt za „gnežđenjem“ i da se može javiti bilo kad, ali najčešće u trećem trimestru (ja sam baš juče ušla u sedmi mesec). Stručnjaci smatraju da nas baš tada uhvati taj nagli višak energije zbog kog se dodatno angažujemo da sve pripremimo za bebin dolazak. Kao što ptice ne treba uznemiravati kada prave gnezdo, tako ni nas, buduće mame ne treba sputavati u ovome. OK, i mi treba da vodimo računa o tome da ne preterujemo u svojim željama i mogućnostima (ipak smo manje pokretljive i produktivne).

Čitala sam o nekim istraživanjima koja su pokazala da se zbog svih tih trudničkih hormona menja struktura mozga budućih majki, kako bi se one povezale sa svojom bebom. Navodno, trudnice i dojilje pojačano luče prolaktin, koji stimuliše ono „negujuće“ ponašanje u nama. No, lekari nemaju jasnu sliku o tome zašto se sve to dešava i jedino objašnjenje jeste to da želimo da stvorimo sigurno i zdravo okruženje za svoju bebu. Razmislite samo o životinjama – sve ženke prolaze kroz razdoblje „nestinga“, pa tako sama ta potreba da sve obezbedimo na vreme stvara osećaj da držimo konce u rukama. I to je skroz OK. Bar se zanimamo divnim stvarima i ne razmišljamo mnogo o porođaju i ne zamaramo tuđim pričama i iskustvima. Zato, drage mame, samo vi spremajte i uživajte u pripremama za dolazak najslađeg bića na planeti. Ne forsirajte se previše, ali dopustite sebi i da uživate u ribanju kuhinjskih elemenata, i u krečenju sobice za bebu, i u kupovini kolevke i benkica. Odoh sad i ja da dovršim spremanje, juče sam zabušavala. Ali su zato Marijini kolači bili… uh! Prste da poližeš!

Pratite me i na Instagramu: @marina_maric

Sve moje postove možete pročitati OVDE.