5 pitanja za vašeg KIROPRAKTORA

Kada treba da se obratite kiropraktoru posavetovao nas je Vladan Jovićević.

Koje su indikacije za odlazak kod kiropraktora?

Sve degenerativne promene u zoni kičmenog stuba, koje za posledicu imaju promenu pozicije pršljenova, diskusherniju, diskopatiju, diskartozu. Dakle, reč je o promenama u strukturi i volumenu diskusa. Naravno, tu su i povrede, poput blagih iščašenja i izmeštanja pršljenova. Čitava kiropraktika zasniva se na dokazanoj teoriji o pomeranjima u fasetnim zglobovima. Telo često signalizira da nešto nije u redu. Bol je glavni indikator problema u vezi sa kičmenim stubom. To je alarmni sistem organizma koji telo usmerava i ograničava tako što mu „ne dozvoljava“ da radi ono što bi moglo još više da ga povredi. Problem je u tome što ljudi često piju brufen, diklofenak i slične lekove da bi smanjili nivo bola, a kad to postignu, rade ono što im bol, inače, ne bi dozvoljavao. Time rizikuju da se još više povrede. 

Kakav je stav klasične medicine prema kiropraktici i da li, i u kojim slučajevima, lekar fizijatar upućuje pacijanta kod vas?
U razvijenim zemljama kiropraktika se ne smatra alternativnom medicinom, već kolerativnom. U tim sredinama, medicina koju bismo mogli da nazovemo zvaničnom sarađuje sa kiropraktikom. U trenutnoj situaciji to je saradnja u povoju. Pre jedanaest godina, kad sam se vratio iz Kanade, nije bilo ni približno tako i trebalo je postići značajne i vidljive rezultate i napisati mnogo radova. Jedan magistarski rad koji je prošao na medicinskom fakultetu, na neki način otvorio nam je vrata. Sa mnogim lekarima odlično sarađujemo, ali postoje i drugačiji primeri. Interesantno je da će većina iz vojvođanskih i srbijanskih gradova, bez oklevanja poslati pacijenta kiropraktičaru, ali beogradski lekari, iz sasvim nepoznatih razloga, to čine retko. A svima nama glavni je zadatak da pomognemo pacijentu, bez obzira na to ko je „glavni i odgovorni“ za poboljšanje stanja.

Kakve sve probleme izazivaju promene na diskusima ili u položaju kičmenog stuba?

Većina simptoma u vezi sa problematikom kičmenog stuba, zapravo su posledični. Ako govorimo o vratnom delu kičme, onda su to glavobolja, vrtoglavica, zujanje u ušima, osećaj trnjenja ili bol u nekom delu glave ili ruke, zamućenost vida, bol i napetost u zoni vrata, otežano pokretanje ruke uz osećaj slabosti, reflektujući bol u zoni lopatice… Promene u grudnom delu kičmenog stuba mogu izazvati bolove između lopatica, koji „sevaju“ prema rukama,  raničavaju pokrete, teraju da se promeni položaj, a mogu da budu prisutni i bolovi koji „idu“ niz rebarni luk (prema prednjem delu grudnog koša). Promene u grudnom delu kičme nešto su manje, jer je on zaštićen ebarnim kavezom. U lumbalnom delu,  najčešće promene su diskus hernije, spondiloza  degenerativne promene, povrede koje nastaju zbog toga što se „krsta“ opterećuju naglim pokretima, pogrešnim položajem, nepravilnim dizanjem tereta… Zadatak kiropraktora je da pokuša da restaurira, odnosno da vrati kičmu i pršljenove u normalnu poziciju. 

Da li su intervencije kiropraktora bolne?

Odgovor na to pitanje je – da, ali bol nije ozbiljnijeg intenziteta. Ako se manipulacija, tehnički, obavlja kako treba, ne bi trebalo da izazove veći bol. Što je kiropraktor iskusniji, ali ne samo u smislu edukacije, već u smislu prakse, koristiće manju silu. Akcenat je na poziciji, a ne na snazi.

Koje su kontraindikacije, odnosno u kojim slučajevima pacijent ne može da očekuje pomoć od kiropraktora?
Izrazita osteoporoza, karcinom i TBC kostiju i prelomi.

Počeci kiropraktike datiraju iz praistorije, o čemu svedoče prizori naslikani na zidovima pećina. U staroj Grčkoj i Rimu nastali su spisi i nacrti u kojima se opisuju metode ovakvog lečenja. Moderna kiropraktika nastala je na severnoameričkom kontinentu (1895. godine u SAD), a njen osnivač je dr Danijel Dejvid Palmer. Kasnije su u Americi osnovani mnogobrojni univerziteti kiropraktike.