Proglašene dobitnice poklon knjiga

Nedavno smo vas zamolili da budete što kreativniji i napišete nam šta je to po čemu ćete pamtiti tekuće leto… Nekima od vas dogodili su se najdivniji, nezaboravni momenti, koje ste rado podelili sa nama. Zbog toga ćemo vas nagraditi. U nastavku pročitajte pobedničke komentare…

Čitateljka Jelena Stevovski sa komentarom: Roman Živi i Pamti-Valentin Rasputin, ostavio je toliko jak pečat i uzburkao moje misli, naterao da mislim o životu na mnogo intenzivniji, i dublji način. Toliko sam bila opčinjena nesrećnom sudbinom jedne žene i njenim nedaćama koje su je zadesile. Insistirala sam da svi u mom okruzenju moraju da pročitaju, a onda smo mnogo noći uz vino diskutovali o temi. Jednoglasno odlučismo- tužno, i pretužno.

Čitateljka Milena Petrović sa komentarom: Pamtiću ovo leto po jednom svom “Karavanu čudesa”. Imam 31 godinu i slušala sam stalno kako postoji jedno mesto u okolini Sokobanje gde je odrasla moja baka. Tamo je priroda čista, a ljudi su – ljudi. Neko bi rekao “Rajska vrata”, ako ne i sam raj. Kako je baka već ostarila, ali imala je želju poslednjih godina da ode u to mesto zvano Jezero (gde nema nikakvog jezera, reke, pa ni potoka ;)), ovo leto se učinilo zgodnim da joj se ta želja ispuni. Krenuli smo na taj “Odlazak u Jolki Polki”. Negde u toku puta smo shvatili po tome što nam je nestao signal za mrežu i nijedan jedini auto nas nije sustigao, prestigao i mimoišao, da su ova mesta i ovi ljudi odavno “Precrtani” sa mape. Izbledeli znak pored puta i vidno uzbuđena baka nam saopštiše da smo stigli na svoje odredište. Kroz selo nema ljudi, tek poneka životinja nonšalantno šeta ulicom nenaviknuta na saobraćaj. Kuće, skoro svaka, obrasla u travu, iskrivljenih zidova, napuklih od vremena nizale su se usput, ali se videlo da odavno tu niko ne živi, negde možda po jedan ili dvoje starih ljudi. Dece nema nigde. Nigde koša, nigde gola, nigde lopte. Jedna kuća je pala, izgleda odavno. Baka reče, poluponosno, polutužno sa suzama u očima – Ovo je moja kuća. Odvezli smo je do mesta gde joj počivaju roditelji. To je šuma, bukvalno šuma. Na trenutak se osetih kao da sam se vratila nekih 100 godina kroz vreme. U povratku smo primetili jednu zarađuju staricu, navaljenu na ogradu, zbunjenog pogleda. Moja baka je izašla iz auta, prišla joj, ova zajecala njeno ime. Čudno je kako su se prepoznale posle verovatno 30 godina. Starica nas je molila da uđemo u kuću. Baka i ona su pričale o nekim prošlim vremena, prizivajući sećanja. Baš je dosta vremena prošlo odkako se baka ovoliko smejala i bila srećna.
Krenuli smo nazad. Uz jedan dug uzdah i izdah bake.
Osećanja su za uspomene važna, a ovaj izlet je obilovao ljubavlju, nostalgijom, setom, ponosom.

Čitateljka Slavica Milovanović sa komentarom: Petak…19h…zvoni mi telefon…on..kaze draga,zove nas drustvo da idemo pored reke da rostiljamo…odmah prihvatam…rostilj se sprema,drustvo,pesma,smeh…pada mrak i ne mogu da odolim skacem u reku,a svi zacudjeni…videvsi mene svi za mnom…izlazimo,palimo vatru,okupljamo se svi okolo,igramo pevamo veselimo se…plesemo…nismo ni bili svesni da je jutro vec tu…ne ide nam se kuci…a moramo…najlepsa letnja noc ♡

Čitateljka D. V. sa komentarom: Po mometima i sitnicama koje usrecuju moj mikrouniverzum radosti i leprsavosti. Po romanu Nova sansa za ljubav (iako mi se vise svidja originalni naziv-Christmas at Tiffany’s)…po ukusu dinje i feta sira…po susretu sa drugaricom koju nisam videla 7 godina…po dzemu od sljiva sa rumom i cimetom(sama pravila i ukrasavala teglice koje sam posle poklanjala prijateljima)…Po tome sto sam sama napravila cesmu na vikendici na Fruskoj gori…Po trenutku kad sam shvatila da sam prelezala sve bubice i da mi je za srecu potrebno samo malo. Mirna dusa, miran san, miris voca, beskrajno prostranstvo prirode….Udisem, sanjam,mastam,shvatam….”Onaj ko ne trazi nebo u sebi,uzalud ce ga traziti u citavom svemiru.”

Čitateljka mmmmilica sa komentarom: Ovo leto pamtiću zahvaljujući mašti. Pamtiću ga po svežini, bojama, slobodi. Letela sam ovog leta sa pticama u nebesko prostranstvo, prepustila se čarobnom pogledu iz ptičije perspektive, ali nisam zaboravila da sam stvorena za tlo, pa sam se prizemljila sa zadovoljstvom i elanom. Trudila sam se da mi svakodnevni letnji začini budu i šačica razgovora i kafa sa dragim ljudima. Obogatili su ga i trenuci dobrih dela i dobrih odluka. A kako dobrih začina nikada nije previše, u ovo moje leto su se uselili i mirisi i ukusi. Prijatna hladovina. Kvalitetno štivo koje obogaćuje dušu. Našli su se tu i autentični izbori. Kreativnost. Nabujala osećanja. Nežnost. Dobra muzika koja ga je učinila razigranijim. Pamtiću ovo leto, jer je to zaslužilo, uistinu mi je pregršt nezaboravnih momenata pružilo.

Molimo srećne dobitnike da nam pošalju mejl sa svojim podacima na adresu [email protected].