Proglašene dobitnice knjige „Devojka iz Bruklina“

Pa, ko još ne voli poklone! Dan je uvek lepši kada nas neko obraduje sitnicom ili nečim što smo dugo želeli. Baš zato, mi obožavamo da delimo darove!

Foto: Promo

Ovoga puta smo rešili smo da obradujemo tri čitateljke romanom Gijoma Musa „Devojka iz Bruklina“. Sve što je trebalo jeste da ostavite zanimljiv komentar ispod kolumne „Da li ste za nešto slatko“ Brankice Treskavice… I evo srećnih dobitnica!

Biljana 

„Ima nečeg neodoljivog u lokalima koji izgledaju zarobljeni u vremenu od pre četrdesetak godina. Da li zato što je tada (možda) bilo bolje ili zato što sam samo željna bezbrižnog detinjstva, oduvek sam volela one stare poslastičarnice sa mirišljavom limunadom, zamućenom bozom, šampitama toliko slatkim da se lepe zubi i onog specifičnog mirisa sutlijaša sa cimetom. Vazduh satkan od uragana mirisa, škripave stolice, ovlaš obrisani okrugli stočići i bela kapa koja se nazire iza pulta. I uvek, ali uvek, neko ko sedi za stolom u ćošku i čita novine držeći ih u jednoj ruci dok drugom zahvata krempitu koja se leluja na metalnom tanjiriċu. Ne treba nama mnogo, dajte nam miris detinjstva, ukus radosti i parčence osmeha. Tradicija je da budemo ljudi pa sve ostalo.“

Duška 

„O mestu koje posetim sudim po jednom jedinom principu- da li prija mojoj duši. Postoje neka mala, ušuškana mesta, koja odišu harmonijom i toplinom i ne bih ih menjala ni za sijaset luksuza. Ne znače mi ništa ni blještave reklame, raskalašni bilbordi, insistiranja na tome da je to nešto što se ne propušta. Često mi je draži lokalni kafić u koji sam bežala iz škole, nego mesto koje važi za malopre pomenutu frazu. Setih se obilaska Sentandreje. I Muzeja marcipana. Jedno od najdražih putovanja… mestašce gde jos gori plamen Čarnojevica, gde se jedu najlepši kolači i gde se u dušu gravira i šeta i ponos i lepota. Vojvođanka iz mene progovara, ono sto duša “ište”, “ona to i sme”. Treba da budemo ponosni na svoje korene i tradiciju, jer „Onaj ko nije u stanju da svoje vreme računa celih 3000 godina, živi samo od danas do sutra!“. A ja ću i dalje da tražim sve što mi srcu prija…<3″

Katarina K.

„Kolači! Jednostavno ne mogu da im odolim, bilo da su u pitanju tradicionalni, domaći ili neki moderni mafini čije arome tako prijatno obraduju nepce. Trudim se da živim zdravo, izbegavam šećer, ali u mom gradu postoji jedna mala, bajkovita sasvim skrivena poslastičarnica. Odem tako ponekad i sama, naručim omiljenu poslasticu i uz čašu boze otputujem u druge dimenzije. I sve je savršeno! Život čine male stvari!“

Gijom Muso, “Devojka iz Bruklina” – đavolski dobar zaplet, neodoljivi junaci i napetost koja raste sa svakom stranicom

Jasno se sećam tog poslednjeg trenutka sreće. Bili smo zagledani u more, dok se horizont presijavao, a Ana mi je postavila pitanje:

“Da li ćeš me voleti i ako saznaš da sam učinila nešto strašno?”

Kako biste vi odgovorili?

Ana je bila ljubav mog života. Trebalo je da se venčamo za tri nedelje. Naravno da ću je voleti, šta god da je uradila.

Barem sam tako mislio, ali ona je grozničavo preturala po torbi pre nego što je iz nje izvukla tablet i pokazala mi fotografiju na ekranu.

“To sam ja učinila.”

Gledao sam u njenu tajnu, šokiran, svestan da naši životi više nikada neće biti isti. Ošamućen, ustao sam i otišao bez reči. Kada sam se vratio, bilo je prekasno: Ana je nestala.

I od tada ne prestajem da je tražim.