Theatre Guide: Kako razumeti savremene predstave

Kako da razumemo savremene predstave? Da li je pametno prvo pročitati kritike i komentare pa ih tek onda pogledati? Pripremajući se za jubilarni 50. Bitef (od 24. septembra do 2. oktobra), koji nestrpljivo iščekujemo, ova pitanja smo postavili izvršnoj direktorki festivala Jeleni Knežević.

Foto: Law Kian Yen

Priredila: Jasmina Ubiparip

Savremene predstave često su fuzija raznih žanrova i ponekad je teško naslutiti šta nas zapravo čeka. Koliko je bitno da ne razmišljamo u okvirima klasične drame i budemo spremni i otvoreni za nova iskustva?

Foto: Jelena Knežević, privatna arhiva

Članak se nastavlja posle reklama

Spremnost i otvorenost za nova iskustva važno je životno opredeljenje, a Bitef je odličan poligon da treniramo sebe u tom pravcu. Mislim da danas u svakodnevnom životu i nemamo luksuz da se držimo klasičnih okvira jer smo neprekidno okruženi novim idejama, vrednostima, aktivnostima, pa i osećanjima. Publika Bitefa je navikla da na festivalu gleda nove pozorišne tendencije, te se nova iskustva očekuju i podrazumevaju. Treba prihvatiti izazov predstava koje zahtevaju mentalni i emotivni angažman, treba ceniti vrednosti različitih perspektiva i učiti iz njih.

Kako da razumemo savremene predstave a da se ne osećamo kao neznalice?

Ne treba biti opterećen time da se predstava ”razume”, treba se samo prepustiti – sebi i predstavi. Svakom je gledaocu dozvoljeno da pročita i učita ono što želi i može u tom trenutku. Tokom izvođenja jedne predstave odigra se onoliko predstava koliko je osoba u publici. Savremene teorije izvođačkih umetnosti svakako su dobar dodatni aparat koji može pomoći u identifikaciji i razumevanju raznovrsnih izvođačkih događaja, ali one nisu nužne.

Da li je pametno prvo pročitati kritike i komentare o predstavi pa ih tek onda pogledati?

To je zaista individualna stvar. Ja volim da prethodno pročitam program predstave i kritike, mada je retko da su ti tekstovi, bilo da su tekstovi samih autora ili pozorišnih kritičara, dobro napisani. Često imam utisak da su sami sebi cilj, a ne da su u funkciji same predstave.

Foto: Guliver/Getty Images

Jubilarni 50. Bitef donosi ”nova lica”. Reč je o autorima koji su prvi put na Bitefu, ali nisu nova imena u svetu pozorišta. Kolika je uopšte popularnost pozorišta u digitalnoj eri? Drugim rečima, da li u eri YouTubea – kad ”caruju” kratki, uglavnom neumetnički i besplatni video-sadržaji – postoji prava pozorišna publika i kakva je ona?

Pozorište, i pored ogromne konkurencije novih medija, i dalje opstaje i ima svoju publiku. Autentičnost izvođenja predstave koja podrazumeva direktan susret s izvođačima nezamenljiv je doživljaj. Ako znamo da predstava nastaje tek pri njenom susretu s gledaocima, onda su sami gledaoci ujedno i autori. Za mene je prava pozorišna publika ona koja prihvata izazov autorstva, ona za koju pozorište nije samo večernji izlazak već istraživački poduhvat.

Šta je to čime nas pozorišna umetnost očara?

Na ovo pitanje bi se verovatno moglo odgovoriti sa bezbroj tačnih odgovora. Ja pratim pozorišnu umetnosti jer mislim da se tu i dalje može pronaći najjače kritičko promišljanje aktuelne epohe i trenutnog statusa umetnosti.

”Otvorenost za nova iskustva važno je životno opredeljenje, a Bitef je odličan poligon da treniramo sebe u tom pravcu”.