Mom 2 be: Odbrojavanje počinje!

Piše: Marina Marić, izvršna urednica magazina „Lepota i zdravlje“

Nedelja pre podne, 10.30 h. Kuckam tekst za L&Z, kad mi, u jednom trenutku, pažnju prekida stezanje stomaka i onaj dobro poznati osećaj predmenstrualnog grča koji prati tup bol u leđima. Nisam se obazirala na to jer mi se pripremne kontrakcije sad već javljaju svakodnevno i – ubrzo sam se vratila poslu. Nakon dvadeset minuta javila se nova kontrakcija, pa opet iznova i iznova. ”Hmm, nije mi se još javljalo ovako ’u minut’ tačno… Jel’ to TAJ znak? Filip je odlučio da se konačno upoznamo? Ništa mi nije jasno”, pomislila sam.

Fokusirajući se na tekst, krajičkom oka ipak sam gledala na sat i pratila vreme između dve kontrakcije (u školici za trudnice učili smo da one prave najčešće kreću u razmaku od 20-30 minuta, pa se postepeno vreme skraćuje i one postaju učestalije i intenzivnije). Nisu bile neprijatne, ali sam nesvesno kucala brže da bih što pre poslala tekst lektorki. Za svaki slučaj. Kontrakcije su mi se u pravilnim razmacima (zato, valjda, i jesam pomislila da su prave!) javljale sve do 12.10 h i odjednom – puf! Prestale. Damn it! A taman sam se ponadala da je to – to… Pozdravio me Džon Brakston Hiks! Moje telo je, očigledno, i dalje u pripremnoj fazi, a ni Filipu se, izgleda, ne žuri.

Foto: Privatna arhiva

Nisam jedina koja se ovako prevarila, nekoliko žena mi je prepričalo svoje slične situacije. Kako onda da znamo da je porođaj stvarno krenuo? Predznake sam manje-više ”čekirala”. Osim ispadanja krvavo sluzavog čepa, koji svakako najavljuje porođaj, a može da se desi nedeljama pre termina ili dva sata pred porođaj, stomak mi se uveliko spušta i zbog toga sada lakše dišem. Kako je spuštanjem stomaka pritisak na grudni još manji, veći je na bešiku, što se odražava na češće posete toaletu, posebno noću. Zatim tu su i bolovi u karlici koji me prate još od kraja šestog meseca, ali i pripremne kontrakcije. Dakle, kako onda razlikovati lažne od onih pravih?

*KONTRAKCIJE. Lažne kontrakcije su najčešće nepravilne (što je mene, zapravo, i zbunilo), a prolaze čim se promeni položaj tela. Prave neće popuštati bilo da šetate, ležite ili dubite na glavi. Stomak postaje kupast, a trudovi će s vremenom postati učestaliji i jači. Može se javiti i nelagodnost u leđima (upravo taj tup, predmenstrualni bol) koja se širi prema trbuhu.

*PUCANJE VODENJAKA. Ono može biti naglo ili postepeno i može se desiti bilo kada. I ne boli.

Kažu iskusne mame ”kad počne, znaćeš!”. Ako je tako, verovaću im na reč. Ionako do termina imam još šest dana, a uostalom – ne pitam se ja već Filip. Odbrojavanje počinje, a kad on odluči da je vreme – znaćemo oboje. Kladionice smo otvorili, prijatelji i naši najbliži su već ”uplatili tiket” na određene datume u okviru mog termina i sad čekamo da saznamo ko će odneti pobedu. Sutra svakako idem na kontrolu i UZ, možda moj ginekolog ovog puta uspe da predvidi dan porođaja (prošli put sam bila potpuno zatvorena), pa se i sam opkladi. Bilo kako bilo, meni i Nebojši već danima telefon zvoni, svi su pažljivi i interesuju se kako sam, a i mama je juče zvala – samo 26 puta. Dakle, Filipe, biraj dan! Svi smo spremni da te dočekamo! 

 OVDE pročitajte ostale kolumne iz serijala MOM 2 BE.

Pratite me i na Instagramu @marina_maric.