Tema nedelje: Nije baš tako

Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“

Danas, dok sam se vraćala iz prodavnice, mimoišla sam se s mladom ženom i devojčicom, koja je imala tri-četiri godine. Pretpostavljam da su mama i kćerka, eventualno tetka i sestričina. Ženi su obe ruke bile zauzete kesama, a devojčia je trčkarala. Kad smo bile na par metara udaljenosti, mama/tetka je devojčici rekla: “Nemoj da mi pomažeš… Nikad mi niko nije pomogao. Kad god je to neko učinio, bilo je iz interesa.”

Ton nije bio naročito grub, ali u njemu nije bilo ničega što bi makar malo “omekšalo” ove reči.
Nisam izdržala, pa sam se okrenula da ih još jednom pogledam, dok su se udaljavale. Samo se nametnulo pitanje kakvu će sliku to dete steći o svetu u kojem, praktično, čini prve korake? Da li će zapamtiti ove reči ili će ih neke druge, nadam se toplije, potisnuti?
Ne spadam u ljude koji tvrde da se u svakome može pronaći nešto dobro, samo ako se potrudimo. Život me je naučio da postoje i oni u čijim je srcima zaista teško pronaći tragove dobrote. Ne mislim ni da su ljudi, generalno, bića koja se rađaju i žive čistih srca i s dobrim namerama. Bilo bi lepo da je tako, ali znamo da nije. Međutim, ne mogu ni da poverujem da neko ko ima trideset i neku godinu, koliko mislim da ima žena zbog koje sve ovo pišem, baš nikada nije naišao na osobu koja joj je nešto učinila bez bilo kakvog interesa. Jednostavno, nemoguće je!

Možda je baš danas saznala da je neko izneverio, da se ispostavilo da je neko njoj blizak “govorio prijateljstvo, a mislio na profit ili nešto slično, ali – da li baš mora da dete uči tome da NIKO nema dobre namere? Zamišljam devojčicu kako, u budućnosti, zazire od svakoga ko joj ponudi pomoć, verujući da hoće da je iskoristi. Moguće je da će je ta “rano dobijena lekcija o životu” poštedeti niza razočaranja, ali postoji mogućnost da joj uskrati i mnoga divna prijateljstva, koja se zbog njene skeptičnosti neće ni roditi.

Dok sam ovo pisala, drug mi je poslao post sa FB. Budući da još uvek odolevam čarima ove društvene mreže, informišem se iz “druge ruke”. U postu jedna osoba upućuje komplimente drugoj, ali tako da vam bude muka. Nije u ovoj priči bitno ni kog su pola, ni njihove godine, ni da li je reč o poznatim ličnostima ili ne. Dovoljno je reći da ta bujica komplimenata bez uporišta nije posledica zaljubljenosti. Međutim, te dve osobe jedna od druge mogu da imaju – koristi, pa zato sve ovo i pominjem. Da li bi taj hvalospev bio ispisan i da nije toga? Da li ta osoba, u dubini duše, sve to misli? Da li je pišući ovo u vidu imala marketing, kao što kaže moj drug, ili je „samo“ bljak čovek, kao što ja imam utisak? Ono malo što znam o njima, dovoljno je da posumnjam u iskrenost, ali ko sam ja da o tome sudim?

Jedino što, još, mogu da kažem je da me te dve osobe neće ubediti da ona žena detetu daje realnu sliku sveta. Koliko god ljudski rod bio “ovakav i onakav” postoje i „ovakvi“ i „onakvi“ pojedinci.