Prijateljstvo nakon veze? E, pa imam nešto da vam kažem na tu temu
Muško-ženska prijateljstva – hiljadu puta ispričana priča i nikada završena. I čini se da je zapeta ovde jedino što može da se stavi, ili tri tačke u najmanju ruku. Nikada nećemo dobiti istinit i jednoglasan odgovor da li su iskrena i zaista postoje. Ali, jedno sa sigurnošću mogu da kažem – prijateljstvo nakon ljubavi nikada neće zaživeti kao kategorija.
I to je tužno. Zaista jeste. Kako to da dvoje ljudi koji su nekada delili postelju, život, osmehe, poljupce i zagrljaje ne mogu da ostanu jedno drugom prijatelji, makar oni za povremenu kafu i prijatno ćaskanje? Pretpostavljam da sujeta, povređenost i ego igraju ključnu ulogu. Možda i slomljeno srce, neprolazna čežnja, strast koja se ne stišava… Ima toliko faktora.
Ali sve to prođe jednom. I ostane tiha nostalgija za nekim koga si nekad voleo najviše na svetu. Fali ti njegova poruka, ili topla reč, možda rame za plakanje ili da te jednostavno odveze od tačke A do tačke B, plati ti večeru, izvede u bioskop, ispriča glup vic. I onda pomisliš „Bilo bi dobro da bude tu, barem kao drug…“
Nažalost, scenario u kome muško i žensko nakon raskida ostaju prijatelji je praktično nemoguć. Znam da ćete pokušati da me opovrgnete, argumntujući to uz neke blistave, retke primere dvojca koji je uspeo da i posle prekida ostane u prijateljskom kontaktu. Ali, verujte i iza takvih kriju se ili patološki odnosi ili specifične životne okolnosti, i svakako je pitanje trenutka kada će im doći kraj. I neizostavno – jedna strana u takvoj relaciji uvek će biti, makar potajno, i dalje zainteresovana za onu drugu, ali pod maskom prijateljstva.
Znam to jer sam bila deo takve priče. U jednom smeru. I u drugom. I u oba. Tri puta sam u životu ostala prijatelj sa bivšim partnerima. I sva tri puta bila su to gorka iskustva koja su mi se, na ovaj ili onaj način, obila o glavu. Ovo je moja priča.
Pročitajte i… Muškarci su nam konačno priznali kakve žene traže za avanturu, a kakve za dugu vezu
Prvi put sam ostala prijatelj sa čovekom koji je bio deset godina stariji i ostavio me je naglo i bez objašnjenja. Ubrzo sam saznala da se oženio i odselio na drugi kontinent iz razloga u koje sada ne bih da ulazim. Nakon što su se prvobitni šok, bol i neverica utišali, prihvatila sam situaciju i nastavila dalje. Međutim, našoj priči tu nije bio kraj, on se povremeno javljao i viđali bismo se uvek kada je bio u zemlji. U međuvremenu, on je dobio dete, a ja sam već imala druge partnere i emocija više nije bilo. Ipak, svaki put kada bismo se videli, negde u poslednjem deliću mog mozga tinjala je nada da ću ponovo imati seks sa njim, da će poželeti da ostavi sve i vrati se u moj zagrljaj, i da ću na kraju ipak ja biti ta koja će zauvek ostati njegova supruga. I to je trajalo ravno šest godina. Potom sam jednostavno stavila tačku, jer sam shvatila da ukoliko ne odem od njega zauvek i na svaki način, moja žal za tim odnosom nikada neće nestati. Ono što mogu da kažem jeste da sam srećna što sam ga imala u životu, bez obzira na ružan kraj. Bio je i ostao dobar, pametan i sposoban muškarac, jedan od retkih koje cenim.
Pročitajte i… Muškarci su nam konačno priznali kakve žene traže za avanturu, a kakve za dugu vezu
Drugi put ostala sam prijatelj sa dečkom sa kojim sam bila tri godine u koje je stalo toliko toga da je teško opisati. Zajedno smo pregrmeli sve tragične situacije koje čoveka mogu da snađu, ostajali jedno uz drugo, bezrezervno se podržavali, uspevali da pomirimo neverovatno različite karaktere, teško se svađali, još teže voleli, živeli zajedno, odoleli prostornoj udaljenosti, prevazišli užasnu nestašicu, digli se do zvezda… I na kraju sam jednostavno prestala da ga volim. Puf, najednom, kao da je nikada nije bilo, ljubav je nestala. Sa druge strane, za njega nastavila sam da budem alfa i omega ženskog postojanja… Dogovor je pao – ostaćemo prijatelji, kako bismo sačuvali bezrezervnu podršku i još mnoge vrline koje su krasile naš odnos. I to je bila lepa ideja i zamisao i uspevala je da istraje, dok nisam shvatila koliko je on trpeo i koliko ga je sve to bolelo. Nije želeo da ode, jer nije mogao bez mene, a opet – svaka moja reč, pogled i dodir neprestano su mu davali nadu da će naša ljubav oživeti. Želeo je prijateljstvo sa mnom jednostavno u nadi da će me to zadržati i u meni probuditi izgubljene emocije. Zato sam jednostavno otišla, ovaj put zaista i zauvek.
Treći put ostala sam prijatelj sa muškarcem sa kojim sam imala neku vrstu otvorene veze – bez drugih partnera, ali i bez čvrstih obaveza. Značila sam mu mnogo, on meni još više, ali jednostavno različite životne navike i afiniteti, potpuno drugačiji stil život i retka poklapanja nisu nam dali da ostvarimo stabilan odnos. Kao ni njegov patološki strah od vezivanja. Kada sam postala umorna od stalnih pokušaja da tom odnosu, koji je toliko dugo bio na aparatima za disanje, udahnem pravi život, završila sam ga. Razumeo je, nije želeo da se promeni ni potrudi, ali je insisitirao je da ostanemo prijatelji. I to je navodno „štimalo“ neko vreme, ali smo oboje bili svesni količine strasti i ogromne žudnje u pogledu, te da je svaki susret pretio da se završi u krevetu. Bila sam neumoljiva, jer za avanturu nije više bilo mesta u mom životu, dok on ni po koju cenu nije želeo ozbiljnost. Prijateljstvo sa seksualnom tenzijom ne preporučujem nikome – osim što je frustrirajuće, jednostavno vam ni ne dozvoljava da u vaš život pustite druge…
Pročitajte i… Pet razloga zašto treba da oženiš baš mene… I ne samo jer sam lepa (a jesam)!
Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje