Tema nedelje: Zbog čega krećem u prazničnu kupovinu već sada
Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“
Kad sam odlučila da pišem o novogodišnjim poklonima, zapitala sam se „a, šta ako neko pomisli da mi je novogodišnja rasveta pomutila razum, pa tripujem da 2017. samo što nije“. Nadam se da se to neće desiti, a svi koji me makar površno znaju potvrdiće da „nikad Beograd ne može biti okićen tako rano, kao što ja mogu da počnem s kupovinom novogodišnjih poklona“.
Šalu na stranu, vrlo retko krećem u potragu za poklonom, već kad vidim nešto za šta pomislim da bi se dopalo nekome ko mi je drag, kupim i stavim u kutiju koja je svojevrsna poklon-čekaonica.
Da krajem decembra ne ne biste, poput mnogih, govorili „ne znam gde mi je glava, a tek treba da krenem u kupovinu“, razmislite o njima već ovog vikenda. Ukoliko ne kupujete kampanjski“ neće vam se desiti da par dana pred Novu godinu…
…„mrzite celi svet“ zato što je „pola Srbije“ odlučilo da dođe baš u „vaš“ šoping centar, pa se red pred kasom otegao
…kupite nešto što vam se baš i ne dopada, ali više nemate ni volje, ni živaca da biste nastavili da tražite ono što bi vam mnogo više odgovaralo. Postoji još gora varijanta – zato što ste „smoreni“ kupujete neki od onih „šablonskih“ poklona, koji ne zaslužuju čak ni da budu „poslati dalje“.
Kad je reč o poklonima, imam neka svoja pravila, kojih se uvek držim. Kao i obično, ispričaću vam o čemu je reč, bez želje da ispred njih stoji ono meni tako nesimpatično.
Članak se nastavlja posle reklama
■ Nikad nikome ne poklanjam nešto što se meni jako dopada, a još nisam kupila sebi. Kad nešto dajem obično se radujem više nego kad sam u ulozi onoga kome se poklanja. Sigurna sam da ta radost ne bi bila iskrena, kad bih pružala stvar koju želim, a nemam, zato što bi mi bio prevelik izdatak da kupim dve.
■ Ukoliko želim da obradujem nekoga ko mi je vrlo blizak, bez oklevanja ga pitam šta želi. Nije romantično, ali je praktično. Znam za ono „nije važno šta je, već da je od srca“, ali ipak verujem da srce treba da se konsultuje s mozgom.
■ Obratite pažnju da li su oni, koje nameravate da obradujete, u skorije vreme za nešto rekli da im je potrebno ili da im se sviđa. Pogledajte pažljivo njihove profile na društvenim mrežama. Ako vidite da neko često pravi kolače – eto signala. Ukoliko često slika detalje iz kuće – eto ideje. Hvali se novim kozmetičkim proizvodima – odmah idite u parfimeriju.
Članak se nastavlja posle reklama
■ Mada smo svi u gužvi, pronađite vreme za pakovanje poklona. Ako ih je mnogo, nikad ih ne pakujte istog poslepodneva ili večeri. Posle nekog vremena ćete se umoriti, pa ćete taj – u suštini divan posao – shvatiti kao teret. Da bih vam olakšala posao, evo linkova s klipovima, u kojima sam prošle godine davala predloge za pakovanje poklona:
Članak se nastavlja posle reklama
Foto: Promo
S obzirom na to da je ceo tekst u duhu poklona, tri osobe će dobiti Doncafe novogodišnji set, u kojem se nalazi 200 gr Doncafe Moment kafe, 200 gr Magic Moments Kakao & Cimet i poklon šolja sa novogodišnjim motivima. Iz Donkafe poručuju „neka čarolija počne“, a mi vam predlažemo da probate novu, vrlo zanimljivu kombinaciju – kakao i cimet. Ovog puta set neće stići onima koji napišu najoriginalniji komentar, već čitateljkama koje su ih često ostavljale kad nije bilo obećanih poklona. To su: Beba, Biljana i Milja.
Molimo čitateljke da se jave na redakcijski mail [email protected] i ostave nam svoje podatke radi poklona.
Članak se nastavlja posle reklama
Isto tako, ovom prilikom proglašavamo i srećne dobitnice pakovanja nove Grandove instant kafe “Student”, koje je naša draga Brankica Treskavica delila u prošloj kolumni.
To su:
Dragana: Mnogi od nas troše više nego što možemo proizvesti. Teško zarađeni novac trošimo neracionalno. Korpe su nam pune egzotične i vansezonske hrane. Kivi, nar ili ananas u supermarketu proputovali su udaljenost koju većina ljudi neće proputovati za ceo život. Toliko smo postali halapljivi da tokom cele godine želimo isti izbor voća i povrća koji su transportovani avionom, brodom ili kamionima hiljadama dugih kilometara. Da li time možemo naskoditi sebi i životnoj sredini? Zašto potcenjujemo svoje proizvode? Koliko se njih iz naše bašte nađe u našem tanjiru? Kada ćemo početi da vodimo računa o ishrani? Kada će nam život biti ”zeleniji“, a planeta čistija? Zar i ona nema svoje granice kada je reč o zagađenju? Da li će naše razmišljanje i ponašanje na ekološki svestan način promeniti naš svakodnevni život? Kao kupci, svakako, možemo nešto učiniti. Dovoljno je da kupujemo određenu vrstu proizvoda, a da izbegavamo drugu. Dok uz jutarnju kaficu razmišljamo o obavezama koje nam predstoje tog dana, napravimo spisak zdravih namirnica koje će se naći na našoj trpezi.
Vesna V: Ne verujem da iko uživa čekajući u redu na kasi ili uopšte u kojem redu. Jer smo na redove i čekanja skoro svi ,,alergični”. Mada ima onih izuzetaka koji uživaju jer kući nemaju pametnija posla. A vole itekako da zagledaju u potrošačku korpu. Koliko puta mi se samo desilo da dok neko priča sa mnom u sred prodavnice vise gleda u korpu nego u mene!
Nisam ja željna pažnje ali osnovno vaspitanje je gledati nekoga u oči i pričati sa njim a ne šta je i koliko kupio. Ili kada se vraćam iz prodavnice pa sretnem nekog taj neko se silno namuči da vidi šta se nazire kroz kesu, ne bi li pogodio ili pogodila šta se unutra krije. Možeš misliti! Ali čekanje u redovima nekad može i da bude zanimljivo. Zagledanje u tuđe korpe ili kolica nije nimalo pristojno ali kada smo na kasi ne mozete a da ne pogledate sta je ko kupio.Kada guram potrosacka kolica pazim da se ne sudarim sa nekim ili da slučajno nesto ne srusim.Ponekad ostavim kolica na jednom mestu da ih ne bi vukla sa sobom pa moram da pazim da ih neko nije slučajno odgurao i zamenio jer i to se dešava.Nije pristojno gledati u tudje korpe to je kao da gledate u neciji novcanik.Ali kada sam na kasi moram!Ne mogu da gledam u plafon!Gledajuci tako vidim sta ko voli da jede.Da li vise uziva u slanom ili slatkom.Kiselom ili ljutom.Da li kupuje gotova jela ili sam/a voli da sprema.Da li vise voli domaće proizvodjace ili strane.Mlecne ili mesne proizvode.Kiselu vodu ili obicnu.Da li vise voli italijansku kuhinju ili domacu.Lazanje ili pasulj.Tursku kafu ili 3 u 1.Najvise me nervira kada vidim da neko pored deterdzenta ili kucne hemije stavi hleb!Barem da ga stavi u kesu i na drugi kraj kolica,ne!Odmah,pored!A jos je gore kada isti taj hleb spakuje u istu kesu sa tom kucnom hemijom!I odlazi.A ovamo su kao neki ,,cistunci”.A sto se novina tice, ljudi od kojih ne očekujem kupuju novine za ,,ispiranje mozga” ili kada pozelite da pustite ,,mozak na pašu”. A u svakodnevnom razgovoru znaju da ugnjave i ,,prosipaju” svoju pamet gde god stignu.A ima i onih koji citaju kvalitetne casopise u kojima moze i nesto da se nauci i primeni u svakodnevnom zivotu (Lepota i zdravlje).Iz mnogih korpi nažalost “vire” sa naslovnih strana pevacice,starlete ili kako se vec zovu…Od kojih čovek nema sta korisno ni da čuje ni nauci… Čekajuci na kasi gledam ko je u kom fazonu,pa bacim pogled na korpu,sklapam kockice i u glavi pravim slagalicu kakva je osoba.Pravim mali psiholoski profil.
Uvek ima nekih i namrgodjenih koji imaju neku primedbu na zaposlenu radnicu na kasi,na red,na namirnice,na sve!Verovatno su u prodavnicu dosli jer ih je neko naterao!A jos kad se ,,padobranci” uguraju u red e tada nastaje prava frka.A najvise od svega ne volim kada vidim da neko ispred sebe nece da propusti trudnicu,stariju osobu ili majku sa detetom.Kao ne vide!A divno je videti muškarca koji u svojoj potrošačkoj korpi ima casopis za zene!Na prvi pogled mozda deluje grubo ali tada shvatam da je jako pazljiv i da misli na svoju ženu,devojku,sestru ili majku.Ili baku!Ili jednostavno on uziva u citanju!Na licima ljudi dok čekaju mogu videti kome je kupovina nagrada a kome kazna.Mnogo puta se iznenadim kada vidim neku osobu i njen sadrzaj u potrošačkoj korpi.Jednostavno mi ne idu jedno uz drugo.Ali mozda je i moja potrosacka korpa nekom zanimljiva dok cekam u redu.Dok je ,,skenira” kroz svoje naocare ( da sto bolje vidi). Ali dok ne pojedemo sa nekim dzak soli ne mozemo znati kakva je osoba.Jer cesto prvi i drugi utisak umeju da prevare. A sto se kafe tice…ona mi je uvek omiljeno društvo dok pišem u sitne sate…To se jos pokazalo u vremenu dok sam studirala.A tako je i dan danas.Meni kafa ne smeta i da je pijem i u ponoc!Kao sto je nekome casa toplog mleka pred spavanje tako je meni šolja tople kafe…Tek tada dobijem inspiraciju i mogla bih pisati celu noc!Jednostavno se pretvorim u sovu!Postajem prava nocna ptica!Nocna i mocna!Uz čaroban napitak!E,kafu tursku ili 3 u 1 uvek ćete videti u mojoj potrošačkoj korpi!To je obavezan ,,sastojak” moje potrosacke korpe i ukoliko je nema u korpi pa i da je prepuna za mene je bez kafe prazna.Bas kao i dan bez kafe!Prazan i izgubljen!
Tatjana Petrović: Dobar ti ovaj post,”dok sa nekom ne pojedes kilo si li…”,e toga je danas sve manje, svi se nekako otuđili, gledaju svoja posla, ali ja mislim da nije u redu, mada me niko i ne pita, all nešto je sve manje ljudi. Nedavno sam pisala za nekog srednjoškolca, temu za diplomski ”svi smo mi ljudi, samo je retko ko čovek”, da napisala mu tu temu i još pet, i znaš sta sada taj mladi čovek, koji je dolazi i, te pomogni za hemiju, te za srpski, neće ni da pozove telefonom da pita. Tk 640 X480 pixelasam, taj dečko mi nije rod, ali bio je takođe dobar dok sam mu trebala. U šta se mi to pretvaramo, pitam se, da li ja koja sam nepokretna i majka koja je osoba u godinama i ima silne probleme koje treće doba donosi, gde nam je ljudskost, humanost, a gledanje u tuđu potrošačku korpu radi čistog zadovoljstva, nije izgleda nikom strano. E, u moju i majčinu potrošacku korpu niko ne može zagledati, čisto zato što ne idemo u prodavnicu, nego zamolimo druge da nam kupe potrepštine. Izgleda da je da je sve manje ljudi među nama, sve je više nasilja, nasilnika,p itam se samo gde ide ovaj svet…
Jasmina S: … Kafi bih se obradovala zbog moje studentkinje jer njoj i njenim cimerkama prosleđujem sve što dobijem na nagradnim igricama – niko se ne raduje više od njih.
Sanja V: Jedan je ujutru, ja pravim tortu. Mom četvorogodišnjem čudu danas slavimo rođendan. Otkako sam postala majka moj radni dan zavrsava u ponoć, a počinje u 5 ujutro. Iskreno da nema kafa ne znam kako bih izdržala. Iskreno ja se čudim onima koji gledaju isprazne tv programe i čitaju ispraznu štampu… Eto, nikad neću shvatiti te ljude kako uživaju u ispiranju svog mozga.