Putovanje jednog pesnika iz Borče: To si oduvek bila ti…
Pesnik, sebe skromno naziva amaterom i ponosi se time što je izbegao uticajnost. Ne verujemo mu, kao ni hiljade žena kojima poigra duša dok čitaju njegove reči. Reči. One koje nam svima prolaze kroz misli, ali ne umemo da ih izrazimo. Uz njegovu prozu i poeziju drhtimo, plačemo i zaljubljuemo se. Svaki put, iznova.
To si oduvek bila ti
U svakom pijanom koraku
U svakoj izgriženoj misli
Okupana od bluda
Sklonjena od nemorala
Od svih mojih perverzija
Od strofe do strofe
Od ćutanja do ćutanja
Jedino vraćanje koje umem
Jedino nadanje koje traje,
To si oduvek bila ti
Sa crvenim karminom
Puštene kose
Sa osmehom
Kao jedinom pravom provokacijom
I pogledom koji oduzima dah,
To si oduvek bila ti,
Beg od sebe
Skrivanje
Pijani koraci
Jutro u kome se ispija toplo kajanje
Misao koja jednim udarcem izbija sav vazduh iz stomaka,
Ne, o tebi se ne govori,
Sve što nikada nisam sebi umeo da objasnim
Juri iz tvojih zenica
Boji se tvojim usnama
Miriše na tvoju kosu,
Da, sad mi je sve postalo prozirno jasno
To si oduvek bila ti
Samo to se nikome ne govori.