Kako mi je meditacija potpuno promenila život…
Piše: Mina Stamenković, novinarka portala „Lepota i zdravlje“ Foto: Privatna arhiva
Sebe sam ranije opisivala kao nervoznu škorpijicu koja ume da voli svim srcem i koja bi za prijatelje stavila ruku u vatru. Govorila sam ljudima kako mogu da me mažu na hleb, ali “kada ja pobesnim” – deo je rečenice koji ih je uvek gurao korak unazad.
Tako sam živela godinama jer mi je bilo najlakše da opsujem kada vidim red u pošti, i da kritikujem vlast zbog nedovoljno gradskog prevoza na ulicama, a u raspravama sam bila uglavnom ta koja prva plane.
Svesna sam da je takvo ponašanje najčešće prihvatljivo za jači pol jer su oni u tim momentima mnogo žešći i u jednoj rečenici mnogo toga kažu tri puta žustrije nego ja. Kod drugih mi je to smetalo, a svoje ponašanje sam opravdavala. Imala sam mnogo toga da pripišem sebi, pa mi je okruženje takve ispade često praštalo. Hvala im na tome.
Kao i svako od nas, svoje mane sam retko primećivala, a ego mi je bio toliko izražen da sam se i sama teško borila sa njim. Nos mi je parao nebo i uvek sam tražila pravi momenat da svima dokažem da sam u pravu, ali i da tražim pravdu gde je nema iliti ispravljam krive Drine. Često mi je polazilo za rukom, ali je bilo i momenata kada ni sama nisam znala šta želim da postignem. Tvrdoglavost ili ego – sada više i ne znam šta bi to moglo da bude i pod koju životnu kategoriju bih mogla da ga podvedem, ali došao je trenutak ključanja u samom biću kada više nisam mogla da izdržim.
Članak se nastavlja posle reklama
Nizale su se situacije koje su mi pokazivale da ne može stalno da bude po mom i podsećale me da život ne funkcioniše jednosmerno i da će svaki sledeći ćošak iziskivati moje naglo kočenje, koje će me koštati svega.
Baš kada sam jednom ozbiljno zakočila, “udarila” sam u najbolju stvar koja mi se dogodila.
Drugarica je pre mene sedela na mom kompjuteru. Tog dana se nisam pojavila na poslu iz ne znam kog razloga, ali kada sam došla videla sam da je moj “cenjeni” kompjuter korišćen, a to je jedna od onih stvari koja me je, iz ne znam kog raloga, ozbiljno žestila. Taman kad sam želela da osujem paljbu, uključila sam Jutjub. Sačekao me je video na kom je pisalo nešto poput: “Meditacija za opuštanje”. Tako nekako. Nisam znala šta bih s tim.
Članak se nastavlja posle reklama
Foto: Guliver/Getty Images
S obzirom na to da sam već odlsušala skoro sve što me je ikada od muzike zanimalo, rešila sam da kliknem i pritisnem plej. Naravno, na ušima su mi bile sluške, tako da te moje “ispade” nije čuo niko osim mene.
Članak se nastavlja posle reklama
Žena sa druge strane slušalica počela je da govori, a ja sam se radoznalo pokušavala da se upustim u sve što govori. Prijalo mi je, ali koncentracija mi nije bila na zavidnom nivou, pa sam to “dosadno” slušanje ostavila za kod kuće.
Iskreno, jedva sam čekala da dođem kući i upustim se u onu nežnu muziku koja mi se, priznajem, svidela na Jutjubu.
Kada sam ranije slušala o meditaciji, znala sam kako bi trebalo da sednem, postavim ruke itd, pa sam se ovog puta poslužila zanjem od pre. Početak je. Saznajem da meditaciju mogu da odradim i ležeći, na šta sam se odmah odlučila. Legla sam, ispružila noge, dlanove postavila nagore, a stopala blago raširena. Sve sam ispoštovala. Disanje. Počela sam da daišem onako kako je govorila teta iz meditacije i potpuno se opustila – prvi put u životu. Mnogo puta sam se na moru, pored vode, uz zrake sunca opuštala, ali nikada ovako. Udah na nos, izdah na usta. Sve što me je tada tištilo i što je “stajalo” na mojim plećima, lagano je nestajalo. Počela sam da osećam sebe. Počela sam da se smirujem, ali se petnaestominutna meditacija nekako brzo završila. Rešila sam da i sutra pokušam ponovo.
Foto: Guliver/Getty Images
Setila se stihova Đorđa Balaševića i rešila da nikada ne odustanem: “Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio.”
Članak se nastavlja posle reklama
Počela sam da istražujem i shvatam da samo radom na sebi mogu da promenim sve što mi se ne dopada – kod sebe same i kod drugih.
Dugo sam radila na sebi. Uživala sam u meditaciji sve više i počela da spoznajem ko sam zapravo i od novembra prošle godine postala sam potpuno druga osoba. Više mi nije bilo važno što ću u redu sačekati dva minuta više, nije mi bilo važno što je autobus krcat i što su svi narogušeni i jedva čekaju da “ujedaju”, što semafor drži tolikooooo sekundi i što osoba preko puta mene pokušava da na milion načina istera pravdu.
Druge stvari postale su moji prioriteti. Želela sam da što više vremena provodim sa svojom porodicom, počela sam da usrećujem prijatelje na različite načine, važnim stvarima sam pridavala značaj, dok su one manje bitne ostale da vise u pozadini, birala sam najbolje reči i činila najneverovatnije stvari…
I, znate li kako sam se osećala?
Osećala sam neobjašnjivi mir. Bilo mi je važno sve i ništa, želela sam sve i ništa, a što je najvažnije bila sam usredsređena samo i isključivo na sebe. Moj odnos sa roditeljima, prijateljima, kolegama i okolinom neverovatno se promenio. Osim što sam postala drugačija i oni su se menjali, mojom “krivicom”.
Članak se nastavlja posle reklama
I danas meditiram. I danas se opuštam. I danas sam srećna.
To je ono što želim i vama. Usporite malčice i ne dozvolite da vas usputne sitnice slome. Neka to bude vaša novogodišnja odluka, radite na njoj i gledajte kako vam se život menja.
A, ja biram baš ovakav mir 🙂
Foto: Guliver/Getty Images
Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje
Članak se nastavlja posle reklama