Tema nedelje: Ne kajem se što sam mu dala šansu…

Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“

Kad god pišem blog, pitam se da li će vam tema biti zanimljiva, da li sam napravila dobar balans između želje da budem potpuno iskrena i činjenice da će taj tekst biti na portalu magazina, da li…

Ko zna koliko bih tako samu sebe „smarala“ kad ne bih znala da će svaki blog, pre no što ga pošaljem Sanji, urednici portala, pročitati Jasmina koju zovem „moja blogerska savest“. Budući da je malo ljudi koji imaju takav osećaj za meru, bez obzira da li je reč o stavovima, sadržaju novina ili odnosima s okolinom, sigurna sam da ona ne bi previdela neko moje preterivanje. Uzgred, da nije bilo Jasmine nikad ne bih postala – blogerka ;), a kad ste blogerka onda ne možete da ne razmišljate o sajtovima, profilima, postovima…

Danas sam „proslavila“ prvi rođendan mog Instagram profila. Ne, nisam okačila fotografiju torte ili neku sličnu, niti mislim da je to neki jako bitan događaj. Jednostavno, imam običaj da pamtim datume, koji su mi zbog nečega bili zanimljivi, a ovaj je bio jer sam dotle uspešno odolevala zavodljivom šarmu društvenih mreža. Međutim, posle samo par nedelja insta svet mi se toliko dopao da sam povremeno sama sebi zamerala što, po broju ulazaka u profil tokom dana, mogu da se takmičim sa pojedinim tinejdžerkama. Kad je „zaljubljenost“ prerasla u „ljubav“ pomislila sam da bih mogla da spojim novinarstvo i instagram. Dva-tri meseca sam smarala okolinu (priznajem) pitanjima kako im se dopada ideja, a onda je (konačno) ove nedelje statrtovao profil @namojnacin. Sada se, baš kao i prošlog decembra, radujem svakom pratiocu ili lajku.
Sve ovo vam, verovatno, ne bih ni pisala da nije činjenice da mi se toliko dopalo nešto što sam veoma dugo ignorisala. Da je ovo pismeni zadatak zaključak bi bio – nikad ne formirajte mišljenje o nekome ili nečemu, pre no što ga dobro upoznate, ali nije, pa ne moram da ponetiram na taj način, već se prisećam jedne ljubavne priče. Dok sam išla u srednju školu moja drugarica je za mladića koji je dugo „startovao“ govorila da joj uopšte nije privlačan, te da nema šanse da postanu par. Objektivno, bio je odličan frajer, jedan od tri najbolja u celoj školi, ali to mu ništa nije vredelo. Ni sama ne znam kako, ali uspeo je prvo da pridobije malo njene pažnje, onda malo više, pa… Ne sećam da li smo bili u trećem ili četvrtom razredu kad su njih dvoje započeli vezu. Danas ih uglavnom viđam na Instagram profilu njihove kćerke. Izgledaju kao porodica iz reklama. Kad god ih ugledam, pomislim koliko bi bila velika šteta da mu nije dala priliku…