Putovanje jednog pesnika iz Borče: Tebe i dalje najbolje umem da nemam
Pesnik, sebe skromno naziva amaterom i ponosi se time što je izbegao uticajnost. Ne verujemo mu, kao ni hiljade žena kojima poigra duša dok čitaju njegove reči. Reči. One koje nam svima prolaze kroz misli, ali ne umemo da ih izrazimo. Uz njegovu prozu i poeziju drhtimo, plačemo i zaljubljuemo se. Svaki put, iznova.
Mimoilaženje
Svako od nas dvoje ima svoje gorivo
Dok se ti krećeš po principu hladne nuklearne fuzije
Ja sam više nekako na pedale ili na vesla
Totalno manuelni tip,
I tu je naš glavni, najveći problem
Srž koja razdvaja,
Velika sitnica koja čini da se u nekom trenutku račvamo na dve strane,
Krećeš se brzinom svetlosti
Kad dođeš, samo me prođeš
A ja ostajem da te gledam u leđa
I sa osmehom na licu šapućem u sumrak
„Tebe i dalje najbolje umem da nemam“.