Šta fotografije koje pravimo govore o nama? Pitali smo psihologa…
Da li ste čuli za artpsihoterapiju? Mi smo nedavno saznali za taj psihoterapijski pravac i odmah poželeli da o njemu saznamo što više. Savršen sagovornik za ovu temu je psiholog i art psihoterapeut Biljana Rašković Živković, koja nam je, pre bilo čega drugog, objasnila suštinu ovog pristupa.
Razgovarala: Brankica Treskavica
Polazimo od toga da čovek u svom nesvesnom krije veliki potencijal, koji kroz umetnost može da izrazi lakše nego na druge načine. Osim u psihoterapijskom, ovaj pristup koristimo i u radu sa ljudima koji nemaju nikakve probleme, ali žele da upoznaju svoje nesvesno, da otkriju sopstvene potencijale. Kad napravite crtež, fotografiju, vajarsko delo, bilo šta je produkt vaše celokupne ličnosti… otkrićete nešto čega uopšte niste svesni, upoznaćete sebe.
U jednoj fotografskoj školi ste voditelj kursa psihološke analize fotografije. Kako izgleda ta analiza?
Počinjemo tako što treba da odaberete jednu ili nekoliko fotografija, koje po nekom kriterijumu smatrate najvažnijim. Sledi pitanje šta vidite na njoj, jer je moguće da vi – koji ste je napravili – i ja ne vidimo istu stvar. Potom se gleda da li je fotografija crno-bela ili u boji, ko ili šta se nalazi na njoj, u kakvom položaju ili međusobnom odnosu, asocijacije na delove fotografije…
Da li je, posmatrajući fotografiju, lakše analizirati onoga ko se na njoj nalazi ili autora?
Podjednako, a ponekad čak radim tako što osoba odabere nečiju fotografiju koja joj se jako dopada, a čijeg autora ni ne poznaje. Suština je u tome da ta fotografija “komunicira” sa vašim bićem, sa nesvesnim delom vaše ličnosti i – otkrivajući zašto vam je baš ona tako važna – upoznajete sebe. Tokom upoznavanja tih nesvesnih delova svoje ličnosti, osoba može da ih prihvati i zavoli, a to je osnova dobrog i stabilnog psihičkog zdravlja.
O selfijima se toliko pričalo i pisalo da su se, već, svi umorili, ali ne mogu da odolim da artpsihoterapeuta pitam za mišljenje.
Kroz svaku fotografiju upoznajemo sebe, a selfi nam u tome može i te kako pomoći, pod uslovom da znamo da ih na pravi način analiziramo i koristimo. Kada je o selfijima reč uvek se pitam šta je razlog. Tinejdžeri se na taj način upoznaju sa samima sobom, sa stalnim promenama koje im se dešavaju, pre svega na telu, a zatim i unutrašnjim. Psihička sazrevanja se takođe vide, samo malo suptilnije. Selfi sa nekim bliskim može da govori o našem odnosu sa tom osobom, a ponekad se ljudi slikaju i stavljaju selfi na drušvene mreže samo da bi dobili pohvalu i potvrdu da su lepi, privlačni ili interesantni. Upravo to je onaj negativni aspekt selfija ili uopšte fotografija. Njihovo postavljanje na društene mreže sa ciljem da se dobije pohvala, govori o krhkosti samopouzdanja. Ukoliko znamo koliko vredimo kao biće, koliko smo lepi ili privlačni, onda nama ne treba, usudiću se reći, lažna podrška drugih, koji kažu da smo sve to. Dakle, što bolje poznajete sebe, prihvatate i volite sebe – vama broj lajkova manje znači.
Pročitajte i… Pitali smo lifecoach-a šta tačno podrazumeva ta profesija i rešili sve…