Da li si srećna u skupoj garderobi, sa perfektnom šminkom i izmučenim telom od dijeta?

Piše: Željana Ostojić

Šta je danas imperativ lepote? Kako društvo očekuje od savremene žene da se ponaša i izgleda? Zašto nas modna industrija poseduje? Zašto smo postali potčinjeni nametnutim idealima i idolima? U kom trenutku smo izgubili sebe?

Zašto smo dozvolili da nas ukalupe i da zaboravimo da je jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na identitet?!

Te zategni se, te utegni se, uradi ovo, reci ono, konzumiraj samo jednu kašičicu soli i pola kašičice šećera nedeljno, kako da budeš fit, kako da postaneš in, koju kremu da koristiš, koliko sastanaka mora da prođe pre prvog poljupca, nikako kombinovati crvenu i roze (ipak je to out)…

Ma koga uopšte briga? Ipak, briga je…Eto, možda baš želim da me poljubš na kraju prvog sastanka i da ti priznam da sam se divno provela. Čekaj, kako ono beše… Stručnjaci savetuju da mu nikako ne bi trebalo priznati da si uživala u njegovom društvu jer ceš mu na taj način nahraniti ego i staviti do znanja da te je osvojio i… I iskreno, ne znam kraj ovakvih saveta jer uvek demonstrativno prevrnem očima i pređem na sledeći članak ili promenim kanal. Mislim se, važnije mi je kako se ja osećam, a ne kako bi neki stručnjak očekivao da se ponašam. Pa kaže dalje… Pola kašičice šećera nedeljno kako slučajno ne bi iz veličine nula prešla u veličinu jedan? Meni moja osmica savršeno odgovara. Čokolada nema cenu, da se razumemo.

Zabrinuti smo kako na drugi doživljavaju i da li ćemo zadovoljiti standarde kada napustimo svoja četiri zida. Postajemo preopterećeni slikom idealnog života, izgleda, partnera, kose, oblačenja, ponašanja, a čak smo u stanju i da krivimo feng šui kada stvari ne idu po planu.

Foto: Pixabay

Ko smo mi u stvari? Ko smo kada skinemo šminku i skupu garderobu za koju smo u stanju da štedimo nedeljama, mesecima… Kada gledamo u svoje nago telo izmučeno svim mogućim isprobanim dijetama, kada se svake večeri borimo sa svojim demonima jer nismo rekli sve što smo želeli (posavetovani stručnjacima), jer smo se ponašali u skladu sa društveno usvojenim pravilima, a ne svojim osećanjima… Kada izvučemo iz poslednje fioke sve one naše želje, vizije i ideje koje su tuđa mišljenja pojela, jer nam je bilo važnije šta oni o njima imaju da kažu… Ko smo kada skinemo kostim savršene domaćice, poslovne žene od devet do pet, samouverene tinejdžerke koja se pretvara da je kul, nasmejane devojke koja sakriva svoje modrice i glumi da je sve okej. Nije okej.

Ni najbolja šminka, ni najskuplja garderoba, ni savršena slika nas u očima drugih ne može da bude zamena za samopoštovanje, samopouzdanje, istinsku sreću kada ostanete svoji do gole kože. Onu sreću koju osećate uprkos nekoliko kilograma viška, maskari za koju ne želite da date trećinu svoje plate, garderobi od pre nekoliko sezona u kojoj se udobno osećate i uprkos svim onim egzotičnim destinacijama i brendiranim stvarima koje možda nikada nećete moći da priuštite.

Da li je to razlog da sebe volimo i vrednujemo manje? Da se u nedogled poredimo sa drugima i da svoju ličnost menjamo poput plastelina, prilagođavajući je tuđim ukusima i novim sezonama?

Opasni su ti mediji… Prvo ti posluže nečiji sjaj, glamur i bogatstvo, onda ti lukavo ponude savete kako da postaneš kao oni, i za kraj ti stvore osećaj krivice, nemoći i nepripadanja ukoliko nisi deo tog stampeda.

P.S.
Za početak, zagrlite dragu osobu umesto novih lakovanih cipela. Pomaže, časna reč.