Samoljublje kao temelj istinske ljubavi

Piše: Željana Ostojić

Slavimo ljubav, govorimo o ljubavi, živimo za ljubav, a šta uopšte znamo o ljubavi? Za ovaj komercijalan praznik imam potrebu da priđem svakoj devojci koja smatra sebe nesrećnom i da je pitam “Šta u tebi toliko sebe voli malo da ne vidiš ljubav koju poseduješ?”

Ovaj 14. februar iskoristila bih samo kao povod da istaknem koliko zaboravljamo na najvažniju vrstu ljubavi na svetu – ljubav prema sebi.

Kada je reč o sebičnosti, poznajem dva tipa ljudi: one koji svojom nesebičnošću prema drugima postaju sebični prema sebi i one koji su sebični i prema sebi i prema drugima. Problem je kada pobrkamo pojmove i ovim tipovima pridružimo i treći – ljude koji vole sebe.

Nikada mi nije bilo jasno zašto osuđujemo one koji uživaju u životu i koji se prepuštaju čarima hedonizma. Da li je greh biti srećan? A srećan možeš biti jedino ukoliko si zadovoljan, a zadovoljan si onog trenutka kad prihvatiš i zavoliš sebe. I tu bih stavila tačku jer mnogi imaju svest da su hedonizam i ljubav prema sebi povezeni sa novcem i slobodnim vremenom. A nisu. Imaju veze samo sa nama.

Erih From u knjizi „Umeće ljubavi“ pravi strogu distinkciju između samoljublja i sebičnosti i navodi da je sebičan čovek zaokupljen sobom, ali i pored sve pažnje koju je usmerio na sebe, i dalje je nesrećan. Konstantno nezadovoljstvo uslovljeno je osećajem pohlepe koju je nemoguće zadovoljiti. Nikad mu ništa nije dovoljno, neproduktivan je, a čovek koji ne može da stvara, želi da uništava. Prvo sebe, pa onda i druge. Kako je onda moguće pružiti drugome ljubav ukoliko je mi u sebi ne osećamo? Sa druge strane, podsticati samopouzdanje, samopoštovanje i vlastitu vrednost znači brinuti o sebi.

From ljubav smatra umećem! Slažete li se? Mada, koliko smo tvrdoglave, teško da ćemo nekome dopustiti da nam objašnjava kako se voli! Međutim, From zaključuje da je ljubav sposobnost koju moramo razvijati baš kao što smo razvijali druge sposobnosti i sticali razne veštine. Morali smo uložiti napor da naučimo da hodamo, govorimo, pišemo… Zašto onda olako shvatamo tako jednu bitnu stvar koju smatramo najvažnijom na svetu! Nije retko da pomislimo kako nam samo treba prava osoba koja ume da voli, a niko se ne zapita da li smo mi ta prava osoba koja ume da voli. Ubeđeni smo da je problem ljubavi zapravo problem objekta, a ne naša (ne)sposobnost da volimo. Negde je zapelo… Ma problem je sigurno u drugima.