Hi, Sammy Joe!

U svakoj ženi postoji bar jedno zrnce plavog koje strpljivo čuči i čeka pravo vreme, momenat kada ćemo se pogledati u ogledalo i pomisliti da bi nam plava kosa baš dobro stajala. Nema te žene koja bar jednom nije poželela „…bar pramen-dva, tu i tamo?“.

Možda zbog toga što su nam odmalena punili glavu bajkama u kojima su princeze lepe, dobre i plave a veštice i maćehe ružne, crnokose… Pepeljuga, Zlatokosa, Barbika… Sve plavo do plavljeg…

Psiholozi tvrde da prelazak u „plavu fazu“ obično prati neka važna prekretnica u životu, ili burni događaji kojima želimo da raskinemo sa svojim starim JA. „Plavo nije samo boja kose“, kaže Gaga. „Plavo je čitava filozofija. S plavom kosom osećaš se bolje, misliš pozitivno i želiš da činiš dobra dela.“ „Je li? A zašto si se ti onda ofarbala u plavo i otišla da podneseš zahtev za razvod braka?“ „Tada sam mislila da je to dobro delo“, brecnu se Gaga. „Mislila“, upitah ja. „A otkad plavuše misle?“

I moja mama je bila jednom plava
Šalu na stranu, sve smo bar jednom bile plave. Čak je i moja rođena majka, koja se svojevremeno zaklinjala u to da nikad i ni za šta na svetu neće biti ništa drugo do ortodoksna crnka, učinila to u vreme kada se moj tata opasno okretao za svakom preplanulom plavom Švabicom na jadranskoj obali, od Istre do Ulcinja i nazad, pravdajući se da mu se učinilo da je upravo video Brigit Nilsen ili neku nordijsku lepoticu sličnu njoj.
S obzirom na to da se radilo o trinaestoj, kriznoj godini braka, mama je brže-bolje otišla u prvi fri šop, maznula najplavlju moguću nijansu i bacila se na spasavanje braka. Završilo se tako što je na kraju, osim braka, morala da spasava kosu, kožu glave a bogami i ruke, jer se ispostavilo da je farbi davno istekao rok, pa je do kraja letovanja ponosno nosila nekakav turban na glavi uz opasku da je u novinama videla da Brigit Nilsen nosi isti takav.

Plavo – boja razvoda
Gaga se, kao što rekoh, ofarbala iz inata mužu kada im je brak bio na rubu propasti. Da li je upravo njena nova boja kose bila presudna da Bogdan prestane da švrlja uokolo i je li ga to njeno plavetnilo zauvek vratilo u okrilje toplog doma, ne znam, ali znam da je Gaga od tada plava i da je već promenila sve moguće nijanse, od pepeljastoplave, slonove kosti, bebi plave, zlatnoplave…

Caca je pokušala da bude plava samo jednom u životu. Mislim da smo tad imale dvanaest ili trinaest godina i da smo se ložile na Semi Džo iz Dinastije. Ushićene zbog genijalne ideje koja nam je pala na pamet (kunem se da je ideja bila zajednička!), uletele smo u njeno kupatilo, uzele hidrogen sa najviše police, ispolivale se po glavi, stale i čekale da vidimo šta će se desiti. Imala sam sreće jer je teme počelo odmah da me peče pa sam na vreme isprala hidrogen, dok je ona izdržala svih pola sata prženja i na kraju završila kod muškog frizera preko puta, na kazneno-popravnom šišanju do glave… Caca je potom, na hitno sazvanom kućnom savetu majki, plakala i klela se u najdraže da nije htela mame mi, i da sam je ja nagovorila, optuživala me da sam joj pretila da ću je prebiti ako ne pristane, dok sam ja, kao pravi idejni vođa projekta, ćutke istrpela batine i zabranu izlaska iz kuće do daljeg. Očigledno, ničim izazvane sankcije bile su dovoljne da zaboravim na farbanje narednih nekoliko godina, ali ne i da se iz moje glave zauvek iskorene sve moguće plave bubice.

Treba se roditi za farbanu plavušu

Ipak, od svih plavuša koje levitiraju u mom bližem okruženju Nina je jedina prava, platinasta. Ona je od onih na kojima prvo primetite kosu. Iako nije nimalo sporno da je farbana plavuša, ona to tako dobro nosi da nikada ne biste pokušali da je zamislite u nekoj drugoj boji. Ona je Šeron Stoun našeg kraja. Čak i kad pošizi i počne da iscrtava obrve tamnom olovkom, ili opiči jarkocrveni ruž na usne, njoj to tako dobro stoji da može odmah da ide na naslovnu stranu.
Ali nije sa svima isto. „Čovek treba da se rodi za plavušu“, kaže Nina. Nema to mnogo veze sa procentom hidrogena, nijansom boje ni stručnošću frizera koji ti radi o glavi… Moraš, jednostavno, da budeš plavuša u duši… 

Jasno, ne mislimo svi isto o plavušama. Nini je prva asocijacija na plavušu – Lepa Brena. Još iz vremena kad je, krišom ispred ogledala, pokušavala da „skine“ njene pokrete opasavajući bakine šustikle umesto opasnih minića… Gaga na pomen plavuša pomisli na Peti opštinski sud i brakorazvodnu parnicu, Caca na svoju neprimereno kratko ošišanu kosu i činjenicu da su je dugo posle toga uporno zvali „bato“… A ja? Ja na plavuše reagujem krajnje spontano. Pomislim na sve one pesme zbog kojih sam oduvek žalila što nisam plava. O crnim ženama pevao je jedino Kićo Slabinac. I, svojevremeno, Santana, ali svima ostalima srca su lomile – plavuše. Uvek su plavuše u tamo nekim Podlugovima stresale snijeg sa plave kose čekajući voz za Brezu ili su prosipale svoju dugu plavu kosu po nekim snažnim muškim prsima…. Jedna mala plava na ramenu mi spava, sećate se…

Plavuša ili talibanka

I tako, čim je Vlada odveo bebu u šetnju, nije mi preostalo ništa drugo nego da odem u obližnju parfimeriju i kupim farbu za kosu. Želela sam da ga iznenadim, da se vrati kući pa da zatekne mene, novu i plavu… Iako mi je jedino preostalo zrno razuma sasvim jasno dalo do znanja da prelazak iz crne u plavu ni u ludilu neću moći sama da izvedem, bar ne onako kako sam zamišljala, nisam se dala pokolebati. Najjači hidrogen, najplavlja plava i blanš… Nema tu mnogo mudrolije, pomislila sam kada sam pročitala uputstvo. Uzmeš, pomešaš, namažeš i gotovo. Jedina razlika između epizode od pre nešto manje od dvadeset godina u Cacinom kupatilu i ove danas, bila je u tome što sam onda na vreme shvatila da treba da isperem kosu. Ali, sada se nisam isprala. Stisnula sam zube i pustila da peče. Da stvar bude gora, negde sam pročitala da se farba bolje prima ako se glava umota u aluminijumsku foliju, pa sam i to uradila, što je rezultiralo pravim globalnim zagrevanjem od koga sam na trenutke pomislila da će mi mozak prokuvati. Ne mogu da vam objasnim kakvo je olakšanje bilo, posle sat vremena prženja, spustiti glavu pod hladan tuš! A onda je usledio još jedan, još hladniji tuš ispred ogledala….

Kosa je izgledala užasno, izgorelo, oštećeno. Mestimično žuto, ali uglavnom narandžasto i crveno. Nisam mogla da verujem kad sam videla šta sam uradila. Stvarno mi je došlo da plačem. Umesto da lepo odem kod frizera, pa polako, nijansa po nijansa, prvo u tamnosmeđu pa srednje smeđu, pa neki pramen, dok polako ne izvučem plavu… ja sam htela sve i odmah! „Tako mi i treba,“ pomislila sam. Sad mogu samo da se vratim na crnu. Pod uslovom da imam šta da ofarbam. Ili da glumim talibanku do kraja života…

***

I tako, posle pola sata očaja i neverice pred sopstvenim remek-delom, došlo je vreme da svoju sramotu podelim s drugima. „Ti nisi normalna,“ rekla je Gaga. „Stvarno, Semi Džo, ko te je terao da se sama farbaš,“ pitala je Caca. Nina, u koju sam polagala svoje poslednje nade za ozdravljenje, zahvaljujući njenim vezama sa vlasnicima frizerskih salona, bila je nedostupna. Vlada stiže u zao čas. „Ukakila se,“ reče i uvali mi bebu kao da se radi o radioaktivnom otpadu. „Nije to ništa, bebo,“ pomislih dok sam je presvlačila. Čekaj da vidiš šta je mama uradila. Peškir u slowmotion maniru pao na pod. Beba vrisnu.