Probiotici: Saveznici i čuvari zdravlja

Budući da se o probioticima piše već godinama, a da su u kućnim apotekama odavno, imamo utisak da o njima znamo skoro sve. Međutim, još uvek postoje informacije koje do sada nismo čuli, a veoma su važne.

Foto: Pixabay

Jedna od njih je da pribiotici ne deluju blagotvorno samo na creva, već i na druge organe. Zahvaljujući njima mogu da se smanje simptomi astme, umanji rizik od ateroskleroze, snizi nivo triglicerida i holesterola, poboljša zdravlje usta i zuba, jača imuni sistem, pvećava apsorpciju nutrienata… Pre par godina su se, čak, pojavile prve studije koje pokazuju pozitivne efekte određenih probiotskih sojeva u tretmanu gojaznosti i šećerne bolesti, pa čak i nekih do sada hroničnih i neizlečivih oboljenja, što ukazuje na to da će uloga probiotika u budućnosti biti još značajnija.

Ne sme se zaboraviti ni njihov pozitivan uticaj na niz metaboličkih funkcija. Recimo, sinteza vitamina K nije moguća bez njih, a mnogi šećeri se mogu svariti samo uz njihovu pomoć.

Foto: Pixabay

Članak se nastavlja posle reklama

Među zanimljivim, neretko zanemarenim podacima, nalazi se i onaj da u našim crevima živi oko sto biliona bakterija, što je približno deset puta više od ukupnog broja ćelija koje izgrađuju naš organizam. Ovoliko brojno “društvo” predstavlja veliki zdravstveni potencijal, koji bi trebalo negovati.

Uprkos gotovo beskrajnom nizu koristi koje probiotici donose, oni nisu ni bombone, ni žvake, koje uzimamo kad god se setimo. Eduar Sliz iz Instituta Lallemand Rosell u Kanadi, vodeće kompanije u svetu za proizvodnju probiotskih sojeva bakterija, naglašava da nisu svi probiotci isti, te da postoje velike razlike u sastavu, količini probiotskih bakterija, tehnologiji izrade, kvalitetu i efikasnosti, te da treba voditi računa da se primenjuju samo probiotici proverenog sastava. Budući da mi, koji nismo farmaceuti, ne znamo “rodoslov” sojeva bakterija, najsigurnije nam je da se odlučujemo za proizvode uglednih proizvođača.