Na terapiji: Marija i Nedjeljko

Lidija Ćulibrk, urednica magazina „Lepota&Zdravlje“, specijalista zdravstvene psihologije

Zgrada u kojoj se nalazi kancelarija matičara u Novom Sadu je jedna od najlepših u koju ćete doći više puta u toku života da obavljate neke jako dosadne administrativne poslove. Pogled na njeno stepenište, tavanicu, holove ostavlja bez daha, ako vaš “slučaj” nije previše komplikovan. Kažu divan primer istoricizma, umetničkog pravca 19. veka. U toj zanosnoj zgradi, kao u lavirintima Kafkinog procesa, razrešavaju se mnoga zapetljana pitanja i zapetljavalju veoma jednostavna.

Obavljajući te dosadne poslove ovih dana u Novom Sadu i Subotici, čekajući po hodnicima i ćaskajući sa ljudima, upoznala sam se sa slučajem Mare i Neđeljka.
Baka Marija se ceo život baš tako zvala i tako je, nedavno, i umrla. Marija joj piše na grobu. Međutim, u našoj arhivi u momentu kada se ona digitalizovala njeno ime je greškom preneto sa papira u digitalnu formu kao Mara. To je njenoj ćerci stvorilo nezamislive probleme oko identiteta umrle majke kojim se sada obavi. Onda sam upoznala čoveka koji je došao za vreme ratnih godina u Srbiju i zvao se Nedjeljko. Pošto u srpskom pismu D i J daju Đ, prekrstili su ga u Neđeljko. Sada ovaj jadni čovek muči muku sa administracijom kako bi izjednačio svoje ime u svim dokumentima jer ne može da bude u jednoj državi Nedjeljko a u drugoj Neđeljko.

Šta su ti ljudi zgrešili pa sada žive u administrativnom paklu iz koga pokušavaju da se izvuku u vrate u normalne životne tokove? Ništa.

Foto: Arhiva zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Movog Sada.

Članak se nastavlja posle reklama

Svima nama se ponekad dešavaju potpuno nelogične i neverovatne stvari. I obično smo šokirani, u neverici i pitamo se kako nas je to zadesilo. Američki psiholog komplikovanog mađarskog prezimena Čiksentmihalji je rekao: zamislite univerzum, taj ogroman, mračan i hladan prostor u kom se vrti neka užarena masa, lete meteoriti, sudaraju se, raspadaju… BANG! Nastaje naša planeta i sve ono što sledi. Koliko je realno da očekujemo da unutar kreacije koja je ovako dramatično i haotično nastala, živimo divnim, harmoničnim životom koji će baš uvek biti fin prema nama i davati nam ono što zaslušujemo. Ne dešava se, na žalost. Ta slika koju nam Čiksentmihalji sugeriše, vrlo je impresivna i pomaže da u našim nastojanjima da sve podvedemo pod kontrolu, shvatimo šta je realno, ko smo, kako smo došli ovde i kakvo je ovo mesto, uopšte. Biće nam svima lakše. Usput možemo uživati u svim lepotama, tog istog sveta, kao to je predivna tavanica Matičarskog zdanja u Novom Sadu.

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje