Ako su lagali mene i ja lažem vas + poklon
Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje
Ne bih da se vraćam na „slučaj Milica Daobvić“, ali – što reče jedan moj kolega – gledajmo to fenomenološki. Kad jednog dana izađe nedeljnik u kom neko priča o neviđenoj sreći i zaljubljenosti, a sutradan u dnevnom listu „otvara dušu“ iznoseći potpuno suprotne pojedinosti, čovek mora da zaključi da je ta osoba ozbiljno zaobilazila istinu u jednom od ta dva teksta. Uzgred, mada mislim da je izlišno, jer se podrazumeva, naglasiću da nasilje nije prihvatljivo u bilo kom odnosu. Možemo da se volimo ili da „ne možemo da se gledamo“, ali ne smemo da se bijemo. No, da se vratim na ono zbog čega sve ovo pišem
Svako, ko je makar kratko vreme radio kao novinar, zna za ne baš malo primera kada je u novinama čitao intervjue poznatih ličnosti, pitajući se da li ti ljudi lažu sebe ili čitaoce. Žene, koje su imale ljubavnike, pričale su o bračnom životu ispunjenom uzajamim pažnjama; muževi koji skoro da nisu ni krili svoje ljubavnice, slikali su se u „porodičnim gnezdima“; roditelji bahate dece ponavljali su kako su ponosni na svoje sinove i kćeri… Bilo je i poziranja u tuđim stanovima, a pamtim čak i da je jedna poznata, ne mogu baš reći dama, neposredno pred slikanje od novinarke pozajmila prsten koji je u tabloidu osvanuo kao njen – verenički. O lažnom dobijanju cveća i poklona, izmišljenim obožavaocima i proscima, honorarima o kojima osoba koja tvrdi da ih dobija može samo da mašta… neću ni da pričam. Sigurno je da je lepše kad čovek ne zna za sve te „brljotine“, tim pre što tu ne važi ono čuveno – na greškama se uči.
Uverena sam da niko ništa neće naučiti ni iz ove „volimo se – bijemo se“ priče. Ljudi, koji daju intervjue, sve češće pričaju ono što „lepo zvuči“, a ne što misle. U tekstovima se, kao po komandi, ponavljaju se iste besmislene fraze, poput one „ne skidaju odmah s lica“, a ti što ne „skidaju osmeh“ kad odu sa promocija i premijera „slatko“ se svađaju.
Daleko od toga da kažem da svi tako žive i da je svaka topla priča, objavljena u novinama, Potemkinovo selo. Da je tako bilo bi strašno, ali da ih je više nego što je za dobar ukus prihvatljivo – istina je. Zato svako, ko radi ovaj posao, nema razloga da se čudi dok poredi intervjue Milice Dabović date u razmaku od samo nekoliko dana, a ako se nađe u situaciji poput kolega koji su pisali o „zaljubljenom paru“ može da kaže samo jedno – ako su lagali mene i ja lažem vas.
Članak se nastavlja posle reklama
Vreme je za poklone 🙂
Ulazak u prvi prolećni mesec me je inspirisao da pozovem naše prijatelje iz “Lagune”, koji su nam spremili tri zanimljive knjige:
■ Čovek po imenu Uve (Frederik Bakman)
Članak se nastavlja posle reklama
■ Zagonetna narukvica Artura Pepera (Fedra Patrik)
■ Lek za slomljeno srce (Ana Bel)
Članak se nastavlja posle reklama
Ovog puta, do knjiga se ne dolazi kreativnim ogovorima, vezanim za temu bloga, već predlozima. Napišite nam čije biste intervjue voleli da čitate na našem portalu, od koga biste voleli da dobijete make up i modne savete, čije biste preporuke rado prihvatili… Čitateljke, čije predloge prvo uspemo da realizujemo, dobijaju knjige.
OVDE pročitajte tekstove Brankice Treskavice iz serijala TEMA NEDELJE.
Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje