Ivanin rečnik ludih tridesetih: E kao ELEGANCIJA

Piše: Ivana Jovanović

„Iako je prošao skoro čitav vek od kada je smelo diktirala modna pravila, kao da iza svakog od njih stoji opsežno naučno istraživanje, mislim da su teorije stila Koko Šanel i danas neoborive.“, razgovaram sama sa sobom, listajući specijalno izdanje magazina VOGUE sa modnim kolekcijama za proleće/leto 2017. Što deblji modni magazin, što duži espreso i što manje ukućana oko mene – to veća šansa da ostatak ove divne subote svi provedu uz zadovoljnu mamu, tj. moju malenkost. Malo mira i malo mode – još jedna neoboriva teorija.

„ Ma nema danas tog kreativca sa prestižnog Central Saint Martins koledža za modu, ili, ne daj bože, modne blogerke svetske online slave, tamo neke Cupcakes & Cashmere, ili The Blonde Salad, koji bi u samo jednoj rečenici umeli da opovrgnu ono što rade i za šta žive, a to je moda, a da i dalje budu njeni kraljevi. Pa ko može da izgovori: Moda, vidite, izlazi iz mode! Stil je večan – pa da posle toga izdizajnira nekoliko komada odeće, večno modernih i zauvek in? I danas svaka žena u ormanu ima šanel blejzer ili malu crnu haljinu jednostavnog kroja. Jer – elegancija počiva na jednostavnosti. Treća neoboriva teorija.
I prođe ta subota u čast Koko Šanel, kada sam i guglala i razmišljala o ovoj strastvenoj i energičnoj ženi, iza koje je ostalo mnogo oštrih reči, kritika, saveta i britkih izjava o tome šta žena treba, a šta nikada ne treba da bude, poput ove: „Ne razumem kako žena može da izađe iz kuće, a da se bar malo ne dotera, ako ni zbog čega, onda iz pristojnosti. A onda, nikad ne znaš, možda baš tog dana imaš zakazan sudar sa sudbinom, a za sudbinu treba izgledati što je lepše moguće.“

Došla je nova subota, jedna od onih brzih, sa kratkim espresom s nogu, žamorom svih ukućana oko mene, ali podužim spiskom stavki na „to do“ listi, od nabavke do plaćanja računa. Kosa – za pranje (prošla bi neka punđa, eventualno), podočnjaci – markantno izraženi, stajling – zvonaste farmerke i bodi majica. Bacih pogled u ogledalo, a iz njega me popreko gleda par crnih očiju. Povila na dole tanke, jarko crvene usne, a među prstima, kao brojanicu, nervozno provlači dugu nisku bisera i cokće. Pa to je Koko!
„Kuda si ti pošla takva? Farmerke i duks i ta punđa – nije to ona jednostavnost o kojoj vam pričam! Elegancija je jednostavnost odmerena u svakom detalju, promišljena, kojoj si se posvetila, u koju si uložila svoj smisao za lepo, vreme, i nešto novca. Imaš sat vremena za popravni!“, reče autoritativno i nestade.

Sa svojom dugom „to do“ listom, opranom kosom, koju sam počastila sa nekoliko kapi jakog parfema, malo pudera i rumenila, u maloj teget haljini ravnog kroja i novim crvenim baletankama, prošetala sam tog subotnjeg prepodneva kroz poštu, pijacu i moj omiljeni zemunski kafe. Sunce je takođe uložilo svoj smisao za lepo i dan učinilo jednostavno savršenim za raskošni kapućino u bašti kafea, onako, natenane.
Dok sam popravljala crveni sjaj na svojim tankim usnama i spremala se da krenem dalje u divan dan, slatka konobarica, koju znam odavno, osmehnula mi se u prolazu i odmerila me od glave do pete: „Što ste danas elegantni!“. Kroz njene tamne oči učinilo mi se da me gleda još jedna poznata dama i ponavlja mi iste te reči.
Baš je dobar osećaj kada ti eho sopstvene „elegancije“ zvoni dugo u ušima.